ZOHAR
PETI TOM

Informacije o aktuelnom nastavku

 

ZOHAR 5 /23

  I pođe (Vajece, ויצא‎)

  I posla (Vajišlah, וישלח)


U ovom delu tajnog učenja Tore, rabin Hija raspravlja o simbolici i značenju čuvenog Propovednikovog stiha: „Sunce izlazi, Sunce zalazi, i opet hita ka mestu odakle je izašlo“ (Propovednik 1:5; Milin).

Stih opisuje Jakova koji odlazi iz Beršebe za Haran, gde on, prema Postanju „zanoći, jer sunce beše zašlo.“ Solarne strane, sever i jug, upućuju na energije Levog i Desnog stuba, odnosno, na negativne i pozitivne sile. Rabin Ašlag precizira da se „mesto“ odnosi na Malhut, fizički svet. Ali, Jakov i „sunce“ predstavljaju Zeir Anpin – Gornji svet, izvor duhovnog Svetla. Saznajemo da je duhovna emanacija u tekstu opisana kao „I Jakov pođe od“ potpuna, obuhvatajući i tajnu Hohme i tajnu Hasadima – i Desnog i Levog stuba.

Urednik: Aleksandar Dramićanin

Prevodilac: Jelena Gavrilović

Redaktor: Dražen Pekušić

Tiraž: 300

Broj strana: 400

Povez: tvrd

Jezik: aramejski, hebrejski, srpski

Format: 13.5 x 20.5

Edicija: Agarta

Plasman, štampa: Mondo group

Godina izdanja: mart 2022.

ISBN: 978-86-87355-00-2

JEVREJSKI MISTICIZAM

Pravci i promišljanja iz oblasti kabale

USLOVI PRETPRODAJE U 2022. GODINI

Ovde se možete informisati o načinima pretprodaje, planu objava i drugim načinima nabavke knjige

UVAŽENI GOSPODIN FILIP DAVID POVODOM KNJIGE SJAJA

Izjava čuvenog književnika, esejiste, dramaturga, scenariste, dugogodišnjeg urednika Dramskog programa Televizije Beograd, dobitnika NIN-ove nagrade, kao i redovnog profesora dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Filipa Davida.

Reč je o najavi promocije knjige Zohar na srpskom jeziku, u organizaciji Jevrejske opštine Beograd (JOB), ali i šire diskusije pod nazivom ''Kabala - jevrejski misticizam, značenje i uticaj'' koja se dogodila 7. maja 2021. godine putem Zoom platforme i koja je tim povodom okupila više od 50 ljudi koji su aktivno mogli da sudeluju u diskusiji.

EJN SOF OR (אין סוף אור)

Koreni onoga što će postati prvim setom zakona

(ב) SEGMENT IZ PREDGOVORA


Zoharom” se zatvara krug razvoja jevrejskog misticizma i tim fundamentalnim tekstom jevrejske misli i dubljeg tumačenja teksta Biblije dobijamo čvrstu osnovu za ono što danas zovemo kabalom (קבלה). To je ključna knjiga koja uz odgovarajuća tumačenja i komentare daje uvid u mnoge tajnovite tokove reke znanja i mudrosti koju zovemo zakonom, ”Torom” (תורה). Zato ”Sefer Ha’Zohar” (ספר הזוהר) smatramo temeljnim kamenom mitske kosmogonije i mistične psihologije čoveka u njegovom konstantnom usponu ka izvorištu za kojim je u potrazi.

Veruje se da je Zohar nastao u srednjovekovnoj Španiji, okvirno oko 5000. godine po jevrejskom kalendaru, no ovde ćemo ga datirati u malo širem vremenskom periodu, između 1100. i 1400. godine prema hrišćanskom računanju vremena. Spis prvi put dolazi pred oko javnosti u XIII veku, kada ga objavljuje njegov prvi urednik, Moše de Leon (משה די לאון). On tada autorstvo Zohara pripisuje rabinu Šimonu Bar Johaju (שמעון בר יוחאי), poznatijem pod akronimom RaŠBI (רשב”י) i Zohar počinje da cirkuliše među Jevrejskim življem. Ubrzo se vest o sjaju tog bisera širi i van granica tadašnje Španije (Sfarad, ספרד), pa pominjanje Zohara nalazimo kod znamenitih kabalista relativno bliske Italije, o kojima će u nastavku biti više rečeno. Prema jednoj od prihvaćenijih teorija veruje se da su u Zoharu bili čuvani mnogi rani izvori i dokumenta, te sa na njega oduvek gledalo kao na svojevrsnu riznicu narodnog duha, starih običaja i drugih lirerarnih rariteta koji vremenom imaju tendeciju da nestaju ukoliko se na njih ne obrati dovoljno pažnje.

Dobar deo Sefer Zohara pisan je tzv. ekscentričnim, opskurnim stilom aramejskog jezika (aramaja, ארמיא), koji je predstavljao bitan segment u nastajanju značajnih dela jevrejske vere, kao raniji izdanak semitske grupe jezika. Upravo je aramejski alefbet bio i osnova za formiranje hebrejskog i arapskog pisma, koji su danas najjači predstavnici te grupe jezika...

אהיה אשר אהיה
Ehje Ašer Ehje

''Ja sam Onaj koji Jeste/Koji će Biti'' prevod odgovora koji je Mojsije (Moše, משה) dobio upitavši u Egzodusu 3:14 (Šemot, שמות) za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz ”Tore” (תורה), odnosno Jevrejske Biblije ”Tanaha” (תנ”ך). Sâma reč eheje (אהיה) dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה), koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti (engleski: was). S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti.

Kada je reč o klasičnom, starom, biblijskom hebrejskom jeziku (ivrit ha’mikrait, עברית המקראית) u kojem je izvorno i zapisan ovaj stih iz ”Biblije”, njemu je nedostajalo buduće vreme, za razliku od većine današnjih modernih jezika koji ga podrazumevano imaju.

 

BUDITE BLAGOVREMENO INFORMISANI
O BUDUĆIM NASTAVCIMA ZOHARA

Ostavite Vaš email i bićete obaveštavani o najnovijim nastavcima

Knjiga Sjaja - Sefer Ha'Zohar ספר הזוהר | Projekat u saradnji sa ArsMagine.com
Copyright © 2020-2022 IK Metaphysica Beograd, Srbija | Sva prava zadržana