OBEZBEDITE SVOJ PRIMERAK

POJMOVNIK REČI I IZRAZA
GLOSAR KNJIGE ''ZOHAR''

Leksikon jevrejskih običaja i kabalističkih pojmova

DOSTUPNI TOMOVI TOM U PRIPREMI

 

Obzirom da ''Zohar'' obiluje vrlo specifičnom i usko orjentisanom terminolgijom koja nije svojstvena drugim mističnim pravcima i praksama, sem u okvirima jevrejske tradicije i judaizma, jasna je potreba da se na jednom mestu objedine svi termini i značajne reči koje se provlače kroz sve do sada objavljene tomove (6/23) ovog kapitalnog dela jevrejskog misticizma, odnosno kabale.

U nastavku sledi presek opšte terminologije koja će s izlaskom svakog narednog toma biti dopunjavana, proširivana ili, pak, korigovana ukoliko za time bude bilo valjani razloga.

U međuvremenu, neka ovaj glosar svim čitacocima bude od pomoći pri plovidbi kroz Sefer Ha'Zohar.

יתגדל ויתקדש שמה רבא

Itgal ve’itgaš šeme raba
Neka Mu je Ime blagosloveno zauvek i zanavek

Počev od 7. toma, kao dodatak štampanom izdanju, svakom tomu biće pridružen i rečnik, odnosno glosar kabalističkih pojmova ali i standardnih jevrejskih običaja i fraza. To znači da će osim u elektronskom obliku, glosar biti dostupan i u štampanoj verziji Zohara, s idejom da sa izlaskom svakog narednog nastavka ovaj rečnik bude dopunjavan novim neophodnim pojmovima i drugim kompleksnim odrednicama koje su od suštinskog značaja za čitanje i razumevanje ove kompleksne knjige.

GLOSAR

Kabalističko-verski rečnik fraza i izraza

Menora u beogradskoj sinagogi ''Sukat Šalom'', Kolibi mira

  • ABA, AV אבא, אב - Otac, tata.
  • ABRAKADABRA אברקדברה - Abrakadabra je verovatno najpoznatija magijska formula koja je na velika vrata ušla kako u modernu umetnost kroz svakodnevnicu crtanih filmova, tako je, s druge manje poznatije strane, postala i nerazdvojni deo mnogih duhovnih praksi i filozofskih struja XX veka. Kod orijentalnih Jevreja (mizrahim, מזרחים) verovalo se da abrakadabra poseduje određene lekovite moći koje se podstiču urezivanjem, ili upisivanjem, ove reči na predmete ili objekte, odnosno pravljenjem različitih amuleta s ovim natpisom • PROČITAJTE VIŠE
  • ALEF א - Alef je prvo slovo hebrejskog alefbeta i samim tim njegova gematrijska, numerička, vrednost iznosi 1, dok je zbirna vrednost cele reči Alef (Alef, Lamed i Pe sofit) trijada jedinica: Alef 1 + Lamed 30 + Pe sofit 80 = 111 Obzirom da slovo Alef čine tri slova ono se na hebrejskom zove i ha’šiluš ha’kodeš (השילוש הקדוש), iliti sveto trojstvo. S druge, strane ta njegova vrednost je promenljiva i može vrlo lako iznositi i 1000, ako bi Alef na primer koristili za obeležavanje godina po Jevrejskom kalendaru. U tom slučaju godinu 1754. pisali bi – א’תשנ”ד Tada Alef (1) postaje hiljadu puta snažnije i postaje Elef s gematrijskom vrednošću 1000. Alef je stoga nadmoćan i aludira na neizrecivu misteriju o Jedinstvu. Otuda imamo još jednu reč koja dolazi iz korena Alef, reč Aluf (אלוף) – majstor ili gospodar, i baš u ovom primeru, i razlici u čitanju jedinice (kao 1 ili 1000), jasno uočavamo ideju paradoksa, odnosno tzv. množinskog Jedinstva. Po strukturi slovo Alef je načinjeno od dva slova Jud (jednim iznad i jednim ispod horizonta), dok sredinom dijagonalno dominira izduženo slovo Vav koje istovremeno spaja i razdvaja dva Juda, te tako slovo Alef predstavlja i paradoks poimanja čoveka i Boga. Otud je gornje Jud Bog, a donje je čovek, Adam, dok slovo Vav predstavlja ulogu i značaj knjige, ”Tore”, koja spaja ta dva pola razumevanja celokupne stvarnosti. Vav stoji dijagonalno jer stoji ponizno pred Licem i Njegovom objavom • PROČITAJTE VIŠE
  • ATIK JOMIN עתיק יומין - Atik jomin predstavljaju treću fazu (parcuf) razvoja sefire Keter. Dakle, odnosi se na pradavne eone kada je počelo formiranje i raspoređivanjei sâmih sefirot Drveta života. Onda kada su udarani temelji mehanici Postanja.
  • ATIKA KADIŠA עתיקא קדישא - Atika kadiša, drevni Sveti, uz Arih Anpin (aspekt božanske emanacije u sferi sefire Keter, אריך אנפין), predstavlja najviši mogući stepen egzistencije. Postojanja. Na taj stav nas prvenstveno upućuje tumačenje hasidsko-kabalističkog Seder Hištalštelus (סדר השתלשלות) dela koje se bavi aspektima drugih ravni postojanja, samim tim i onih najviših.
  • ADAM KADMON אדם קדמון - Adam Kadmon je prvo biće, Čovek prapolni (Iš, איש). Čovečanstvo. Kralj prirode. Biće duha. Kopija sopstvenog stvoritelja. Zato Adam Kadmon nije bio muškoga roda, čak ni dvopolan, već prapolan. Jer prapolnost je ono stanje u kojem su dva pola jedan: muškarac i žena, a nijedno. Samim tim Stvoritelj nije stvorio Evu (Hava, חוה) na način da je Adama raspolutio, ni govora, već od kvintesencije (pete supstancije) Adama Kadmona, Adamovog bivstva, i iz ovog zgusnutog bivstva stvorio Evu. Zbog toga je Eva stupila u bivstvo kao čovek i esencija njegovog bivstva • PROČITAJTE VIŠE
  • ARIH ANPIN אריך אנפין - Predstavlja aspekt božanske emanacije u
    sferi sefire Keter.
  • ARON HA'BERIT ארון הברית - Aron Ha'Berit, ili Kovčeg saveza, predstavlja fokus celokupnog Jevrejskog bića, vere, misticizma. Fokusna tačka Hrama ka kojoj se usmerena sva pažnja, molitve i nadanja • PROČITAJTE VIŠE
  • ARAMEJSKI JEZIK - ARAMAJA ארמיא, ARAMIT ארמית - Aramejski jezik, ili severozapadni semitski jezik, možemo reći da je bio kolokvijalni jezik Jevreja u zemlji Izrailjskoj (Erec Jisrael, ארץ ישראל) u periodu oko prvog veka, dok ga u današnje vreme nalazimo tek u fragmentima u govoru pre svega kod kurdskih Jevreja (Jehudej Kurdistan, יהודי כורדיסטן) • PROČITAJTE VIŠE
  • AVRAM U AVRAHAM - Kada je Avramu (אברם) promenjeno ime u Abraham (Avraham, אברהם) to je učinjeno umetanjem dodatnog slova He (ה) čija je gematrijska vrednost 5, dok se, prema široj tradiciji, za to slovo vezuje i broj delova ljudskog tela, koji iznosi 248. Upravo ovom vrednošću aludira se i na pet nivoa duše, sopstva. Kada je Avramu pridodato He, tim činom mu je ustupljena vlast nad poslednjih pet delova tela – nad očima, ušima i polnim organom, kako je i naglašeno u ''Talmudu''. Time mu je data prevlast nad celokupnim (njegovim) telom • PROČITAJTE VIŠE
  • AVDALA הבדלה - Čin obeležavanja kraja Šabata i početka nove nedelje (ševua hadaša, שבוע חדשה), koja po opšteprihvaćenom, globalnom kalendaru počinje u nedelju, što je ponedeljak (jom rišon, יום ראשון) po jevrejskom računanju vremena. U bukvalnom prevodu jom rišon i znači – dan prvi.
  • AVOT אבות - Patrijarsi.
  • ADONAJ אדוני - Adonaj koristimo kao jedno od glavnih zamenskih imena za Boga, usled zabrane uzaludnog izgovaranja Božijeg Imena. Na isti način koristimo i Ha’Šem – umesto četvoroslovnog Imena.
  • AMIDA העמידה, ŠMONE ESRE שמנה עשרה - Osamnaest (Šmone esre) jer se odnosi na 18 osnovnih blagoslova, predstavlja centralni momenat jevrejske liturgije koji je u današnje vreme na snazi. Zbog njene značajne uloge u duhovnom životu svakog Jevrejina, naziva se i samo Molitva što nije slučaj ni sa jednom drugom molitvom u rabinskoj literaturi • PROČITAJTE VIŠE
  • AM KADOŠ עם קדוש - Sveti narod • PROČITAJTE VIŠE
  • AMEN אמן - Potvrdna deklaracija koja značenjem ''neka tako bude'' potvrđuje prethodno izrečeno molitvu, stav ili intenciju.
  • ANA BEHOAH אנא בכח - Molitva napisana još u prvom veku n.e. od strane velikog rabina, i mistika, Nehunije ben Ha’Kane. Komponovana je u skladu sa 42 imena Boga, praksom koja se, po legendi, proteže čak do praoca Abrahama. Pesma je oblikovana u 7 redova, sa po 6 reči u svakome od njih, gde se uzimanjem prvog slova svake od početnih reči na kraju dobija
    42-slovno Ime • PROČITAJTE VIŠE
  • ALELUJA הללו-יה - Halelu-ja u prevodu s hebrejskog čitamo – Hvaljeni Gospod i pominje se 24 puta u Psalmima (Tehilim, תהילים). Sastoji od dve odvojene korenske celine: halelu (הללו) množinske reči muškog roda koja dolazi od hebrejskog korena halal (הלל) i označava parolu hvaljenja, izrečenu pohvalu; i zamenskog Imena Božijeg Ja(h) (יה) koje predstavlja jedno od dozvoljenih Imena kojima se Jevreji služe u svom praktikovanju vere i obraćanja Bogu • PROČITAJTE VIŠE
  • ANŠE KNESET HA'GDOLA אנשי כנסת הגדולה - Radi se o Velikoj narodnoj skupštini, iliti sinodu, koji je činilo 120 pisara, mudraca, proroka i drugih učenjaka još od perioda iz vremena Drugog Hrama pa sve do ranog helenizma.
  • AMA אמה - Merna jedinica poznata i kao lakat (ili biblijski kubit), a definisana kao raspon između padlaktice i vrha srednjeg prsta, te jedan lakat približno iznosi 0.5 metara.
  • AZAZEL עזאזל - Žrtveni jarac za jom kipurski obred.
  • BARAJTA ברייתא - Odnosi se na tradiciju Jevrejskog usmenog zakona koji ne obuhvata ''Mišnu'', tzv. mišnajsku akademsku eru.
  • BERIT MILA ברית מילה - Obrezivanje se obavlja osmog dana po rođenju deteta, tada mu se obično daje i ime.
  • BEJT HA'KNESET בית הכנסת - Sinagoga je grčka reč za ono što Jevreji zovu dom zbora, bejt ha’kneset • PROČITAJTE VIŠE
  • BETEL, BEJT EL בית אל - Bukvalno prevedeno naziv Bejt El označava Božije prebivalište, dom o Šehini, Božijoj manifestaciji na fizičkoj ravni.
  • BE'ER ŠEVA באר שבע - Berševa, Beršeba ili sedam izvorišta.
  • BENE ADAM בני אדם - U bukvalnom prevodu čitamo – Adamovi sinovi, dok u prenesenom značenju vidimo – ljude, ljudski rod.
  • BORE PRI HA'GAFEN בורא פרי הגפן - Reč je o formi blagoslova, koja se dodaje na standardnu osnovu svakog blagoslova, a u ovom slučaju se izgovara pre ispijanja (kašer, כשר) vina i drugih voćnih napitaka • PROČITAJTE VIŠE
  • BOHU בהו – Haos (i pustoš) • PROČITAJTE VIŠE
  • BOŽIJA IMENA - Neka od zamenskih Božijih Imena su: El-Jon (Vrhovni, עליון), El Roi (Svevideći, אל ראי), Elah (verovatni koren muslimanskog Alah, אלה ٱللَّٰه), Ba’al (Gospodar, בעל), Adošem (kombinacija Ha’Šem i Adonaj, אדושם), Ribono Šel Olam (Gospodar sveta/svemira, ריבונו של עולם), Mi Še’Amar Ve’Haja Ha’Olam (Onaj koji se oglasio i svet stvorio, מי שאמר והיה העולם), Gvura (Moć, גבורה), Meleh Ha’Melehim (Kralj nad Kraljevima, מלך המלכים), Ha’Kadoš Baruh Hu (Sveti, neka je blagosloven, הקדוש ברוך הוא), Ha’Rahaman (Milostiv, הרחמן) • PROČITAJTE VIŠE
  • BROJANJE OMERA, SFIRAT HA’OMER ספירת העומר - Bukvalni prevod imena praznika Šavuot znači - nedelje, sedmice. Naziv dolazi od specifične pozicije Šavuota u Jevrejskom kalendaru jer se obeležava nakon sedam izbrojanih sedmica, počevši od drugog dana Pesaha i uvek pada 6. dana meseca Sivana. Čitav ovaj period brojanja 49 dana (50. dan je Šavuot) zove se brojanje omera i simbolički funkcioniše kao spiritualna priprema – usavršavanje individue koja vodi do simboličkog ponovnog primanja Tore. Jevrejski narod je od krhkog emotivnog i psihološkog stanja nakon izlaska iz Egipta uzrastao do spiritualno jakog naroda spremnog da primi Toru – konstitutivni akt koji Jevreje povezuje i čini ih narodom, tako se i današnji Jevreji, brojanjem omera i spiritualnim pripremanjem za praznik Šavuot (koji i slavi primanje Tore), trude da rade na sebi i na svom ličnom psihološkom i spiritualnom usavršavanju koje im daje i bolju pripremljenost za kvalitetniji i odgovorniji odnos prema sebi i drugima. Reč omer potiče od naziva za prilog u ječmu koji se u vreme postojanja Hrama ostavljao drugog dana Pesaha.
  • CICIT ציצית - Vid molitvenog remenja, odnosno molitvenih resa koje nose pobožni Jevreji i čija je, jedna od uloga, da nas stalno podsećaju na veliki broj Božijih zapovesti koje moraju biti poštovane.
  • CIMCUM צמצום - U razbijanju posuda (ševirat ha'kelim), neki deo Božanskog Bića biva prognan izvan Njega, dok se cimcum, na kraju krajeva, može protumačiti kao progonstvo u Njega samog. Prvi od svih činova nije čin otkrivanja, već čin ograničavanja. Tek drugim činom Bog šalje zrak svoje svetlosti i počinje da se otkriva, bolje rečeno raspliće kao Bog Stvoritelj u praiskonskom prostoru Svog stvaranja. Svakom novom ćinu emanacije i ispoljavanja prethodi čin koncentrisanja i uvlačenja. Koncept pulsirajućeg Boga, nešto nalik modernom konceptu Velikog praska • PROČITAJTE VIŠE
  • CRVENI KONAC, HUT HA'ŠANI חוט השני - Verovatni začetak prastarog običaja vezivanja skerletne, crvene vrpce, crvenog konca za zaštitu. Protiv uroka • PROČITAJTE VIŠE
  • DAVKA, DEVEKUT דבקות - Devekut, ili devekus, možemo prevesti i shvatiti kao Jevrejski koncept približavanja Bogu, priljubljivanja Bogu, i dolazi od korena reči devek (דבק) koja bukvalno znači lepak. Ne retko se opisuje dubokim meditativnim stanjem, nalik transu, koje se postiže za vreme molitvi, izučavanja ''Tore'', ili za vreme operacije ispunjenja 613 micvot (מצוות) i predstalja duboko ukorenjenu praksu u Jevrejskom verskom životu.
  • DAVIDOV ŠTIT, MAGEN DAVID מגן דוד - Davidova zvezda u srpskom je više prevod u duhu našeg jezika, dok u ispravnom, buvalnom prevodu označava pojam - Davidov štit, Magen David.
  • DA’AT דעת (SEFIRA) - Skrivena 11. sefira na srednjem stubu Drveta života, iznad sefire Tiferet, označava (skriveno) znanje. Ono znanje koje balansira prvu i drugu trijadu Drveta života. Otud se ne ucrtava • PROČITAJTE VIŠE
  • DIKNE ARIH ANPIN דיקנא אריך אנפין - Vizuelna manifestacija brade Arih Anpina, one koja se u celosti sastoji od 13 pojedinačnih nivoa iliti segmenata, kojima, zarad lakšeg shvatanja, pripisujemo čovečije telesne atribute. Oni istovremeno korespondiraju i sa 13 principa Božanske milosti.
  • DRVO ŽIVOTA, EC HAJIM עץ חיים - Centralni je kabalistički glif (Ec Hajim) na kojem je simbolično predstavljena evolucija stvaranja kroz 10 (+1) energetskih sfera, odnosno sefira, kao i njihove potonje korespondencije • PROČITAJTE VIŠE
  • DESET (LJUDI) - Deset se smatra minimumom celine, jedinstva (jahid, יחיד) Isto tako i (puna) služba u sinagogi ne može da se održi bez prisustva minjana (מניין) odnosno kvoruma koji čini bar desetorica odraslih Jevreja. Takođe, hebrejsko slova Jud י ima vrednost 10 i to slovo je sastavni element svakog hebrejskog slova, baza, te njime započinje i Ime Božije.
  • EJN אין - Ejn predstavlja Ništavilo kao osnovnu stvaralačku potenciju. To Ništavilo je Bog kojim se kabala bavi.
  • EJN SOF OR אין סוף אור - Stvaralačku Silu, u kabali, nazivamo Ejn (אין) što u direktnom prevodu sa hebrejskog označava Ništavilo, Ništa. Potom sledeće polje ove bezgranične egzistencije, Ejn Sof (אין סוף), bi mogli prevesti kao Beskraj. Kao Jedan (1), na Nulu (0) Ejn-a; Ejn Sof je Apsolutno Sve na Ejn-ovo Aposlutno Ništa. Transcedentalni Tvorac ovde je Ejn, a Imanentni Bog je Ejn Sof. I Ništa i Sve tu su jednaki, u ekvilibrijumu. Izvan koncepta Ejn i Ejn Sof nema mogućnosti pridodavanja bilo kakvih dodatnih antributa ovom Apsolutu. Tvoračka Sila jeste Tvoračka Sila i ništa sa Njom nije uporedivo. Tradicija kaže da kada je Bog poželeo da vidi Sebe, Njegova Volja uobličila se u svetlu manifestovanom nigde i svuda. Prema tome, na posletku, Ejn Sof Or, poput Bezgranične Svetlosti (אין סוף אור) ispoljava svoju Sveprisutnost kroz Apsolutno Sve • PROČITAJTE VIŠE
  • EHEJE AŠER EHEJE אהיה אשר אהיה - Ja sam Onaj koji Jeste/Koji će Biti prevod odgovora koji je Mojsije dobio upitavši u Izlasku 3:14 za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz ''Tore''. Sâma reč eheje dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה) koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti. S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti • PROČITAJTE VIŠE
  • GALUT גלות - Reč za progonstvo dolazi od korena GLT (גלת) čijim se slovima i tvori reč galut progon, izgon (Jevreja), osnova za ono što je danas poznatije pod nazivom dijaspora. Naravno, postoje određene razlike između reči dijaspora i galut, ali je možda najveća ona koja galut više boji teološkom bojom progonstva.
  • GEHINOM גיהנם - Gehinom je potonjim religijama poslužio za oblikovanje ideje o paklu, kao mestu kažnjavanja gde dolaze duše grešnika. Istorijski gledano, reč je o mestu gde su u davna vremena prinošene ljudske žrtve.
  • GEMATRIJA גמטריא - Gematrija predstavlja poseban sistem tumačenja hebrejskih slova kroz brojčane vrednosti koje svako od njih poseduje, samim tim svaka reč, rečenica ili deo teksta mogu biti tumačeni numerički i time se otključava poseban nivo tumačenja i značenja napisanog. U stara vremena Jevreji nisu imali posebne simbole za brojeve, već su beleženi slovima hebrejskog alefbeta • PROČITAJTE VIŠE
  • GOMORA, AMORA עמרה - U originalnom tekstu jevrejske ''Biblije'' Gomora je Amora, dok se ovo potonje čitanje odomaćilo nakon grčkog prevoda, odnosno ''Septuaginte'', kada su usvojeni nazivi kojima i danas univerzalno baratamo. Izmena u čitanju nastala je onda kada se grčki redaktor teksta opredelio za staro čitanje hebrejskog slova Ajin ע, koje se nekada izgovaralo Gajin. Otud Gomora.
  • GOLEM גולם - Psaltir 139:16 predstavlja jedino mesto u Bibliji gde se korišćenjem reči galmi (גלמי) postavlja osnov za kasniju mitsku priču o Golemu. Preciznije značenje reči galmi jeste - moje svetlosti zametak; sirova srž - koja je na ovom mestu postavljena pred Božanske oči, nesavršena kao takva. Takođe se zanimljiva paralela može povući u pravcu njenog modernog značenja, u modernom hebrejskom jeziku, jer rečju golem aludiramo na glupost i bespomoćnost. Nešto poput metafore za nekoga bez mozga, nečemu čija je jedina svrha da služi svojoj primitivnoj, tj. unapred programiranoj svrsi. Poput smotanosti ili nespretnosti pronalazimo je i na
    jidišu – gojlem • PROČITAJTE VIŠE
  • HA'ŠEM השם - Usled zabrane uzaludnog izgovaranje Božijeg Imena, oslovljavamo Ga sa Ha’Šem, odnosno rečju – Ime  • PROČITAJTE VIŠE
  • Ha'ARI האר"י - Akronim Isaka Lurije (יצחק בן שלמה לוריא אשכנזי), utemeljivača pravca pri jevrejskom miticizmu iz Cfata, lurijanske kabale.
  • HA'OLAM HA'BA העולם הבאה - Svet koji će doći predstavlja važan deo jevrejske eshatologije i odnosi se na život, odnosno postojanje posle fizičke smrti, u svetu koji se postavlja prema čoveku u odnosu na zasluge koje za života stekne. Shodno tome, ovaj svet u kojem sada obitavamo naziva se ha’olam ha’ze (העולם הזה).
  • HAGADA הגדה - Radi se o egzegezi, kritičkom tumačenju biblijskog teksta koje može biti prisutno u delima rabinske literature, posebno u ''Talmudu'', i ne odnosi se na versko pravo već često inkorporira folklore, narodna verovanja, anegdote i praktične savete iz različitih sfera života.
  • HASADIM חסדים - Množinski uticaj sefire Hesed (חסד).
  • HALICA חליצה - Simbolički akt kada žena odbije jibum formu braka, tada udovica skida obuću svome deveru odričući se prava na formalnu bračnu zajednicu sa njim. Isto tako halica je moguća i od strane muškarca.
  • HALAHA הלכה - Osnovu jevrejskog verskog zakona koji je proistekao iz tumačenja pisane i usmene ''Tore''. Svojevrsni pravni sistem kojeg bi trebalo da se pridržavaju svi Jevreji svakodnevno.
  • HALA חלה - Hala je posebna vrsta ceremonijalnog hleba, hleba koji se svečano priprema za praznovanje Šabata.
  • HANUKA חנוכה - Hanuka je praznik svetlosti koji traje osam dana i noći i obeležava se u znak sećanja na sva čuda koja su se desila tih dana. Za obeležavanje ovog praznika koristi se poseban  osmokraki svećnjak, s dopunskim devetim krakom za svećicu na sredini svećnjaka, poznat kao menora za Hanuku (Menora Hanuka, מנורת חנוכה) ili Hanukija. Hanukija gori tokom svih osam dana i noći proslave praznika zbog pobede Jevreja Makabejaca (Makabim, מכבים) nad paganskom grčko-asirskom vojskom predvođenom Antiohijem Četvrtim, te potonjeg posvećenja Drugog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš Ha’Šeni, בית המקדש השני) koji je bio oskrnavljen tokom njihove okupacije Jerusalima • PROČITAJTE VIŠE
  • HE 'ה - Još jedan vid zamenskog zapisivanja Imena Božijeg jeste i jednostavnim korišćenjem slova He s apostrofom, time se jednako aludira na Ha’Šema.
  • HERUVIMI (ANĐELI), KERUVIM הכרובים - Klasa anđeolikih entiteta koji se na više mesta u ''Bibliji'' pominju u različitim kontekstima • PROČITAJTE VIŠE
  • HEREM חרם - Herem se odnosi na zabranu, versko isključenje iz zajednice, otuđenje. Npr. čin ekskomunikacije Baruha Spinoze iz verske zajednice svoga vremena. Ali se ujedno može odnositi i na uništenje, ili, pak, apsolutno predavanje Bogu, kroz čin poništenja.
  • HEHALOT ההיכלות – Misticizam hehalot-a, iliti misticizam palata, predstavlja jedan od pravaca jevrejske mistične misli, onaj koji se jedan vremenski period paralelno razvijao s kabalom. Ova mistična škola svoj procvat doživela je još tokom I veka, pod upravom Nehunije ben Hakane (נחוניה בן הקנה) • PROČITAJTE VIŠE
  • HITBODEDUT התבודדות - Hitbodedut je tip meditacije koji predstavlja svojevoljno odricanje od čulnih nadražaja tokom njenog praktikovanja; Hitbonenut (התבוננות) je vid kontemplacije koji se postiže kada nakon čulnog umirenja izrazito fokusiramo pažnju na određenu vizuelnu predstavu ili simbol i dopustimo mu da nas vodi. Samim tim kontemplacija je dublji vid meditativnog stanja pojedinca • PROČITAJTE VIŠE
  • HIRIK חירק - Tačka kojom se ispod napisanog slova označava vokal. Samim tim Hirik se smatra jednim od tri sveta semena, tačke, uz Holam i Šuruk (שורק).
  • HOLAM חולם - Holam predstavlja snagu, često snagu oproštenja. Tim slovima gradimo reči poput – oproštaj, mahal (מחל), ali i so - melah (מלח). Za vreme postojanja Hrama i prinošenja žrtava, so je imala veliki obredni značaj.
  • IMA אמא, אם - Majka, mama.
  • IVRIT עברית - Hebrejski jezik • PROČITAJTE VIŠE
  • IŠ, IŠA איש אישה - Terminima Iš i Iša zovemo muškarca i ženu kada ih oboje sagledavamo kroz prizmu nebeskog bića, nebeskog Čoveka, odnosno principa višeg Ja kod oba pola • PROČITAJTE VIŠE
  • JAHID יחיד - Dublje tumačenje osnovne premise jevrejske vere o Jednome Bogu (Adonaj Ehad, יהוה אחד) upravo nalazimo u konceptu Jedinstvenoga Boga (Adonaj Jahid, יהוה יחיד).
  • JAMIM NORAIM ימים נוראים - Strašni dani, iliti Dani strahopoštovanja, dešavaju se između Jevrejske nove godine (Roš Ha'Šana, ראש השנה) i Dana pokajanja (Jom Kipur, יום כפור) kada započinje nova godina i kada se pečatira ljudska sudbina, upisuje u Knjigu života (Sefer Hajim, ספר החיים).
  • JEDID-JA ידידיה - Solomona (Šlomo, שלמה‎), drevnog Izrailjskog kralja, takođe oslovljavamo i kao Jedid-ja, iliti Voljeni.
  • JEŠIVA ישיבה - Jevrejska obrazovna institucija čiji je primarni fokus na proučavanju tradicionalnih verskih tekstova, pre svega ''Talmuda'', ali i onih iz ''Tore'', kao i tekstova koji se odnose na jevrejsko versko pravo, odnosno halahu. Reč je o bogoslovskim akademijama.
  • JEVREJSKI KALENDAR, HA’LUAH HA’IVRI הלוח העברי – Radi se o lunarnom kalendaru, te se godina sastoji od dvanaest meseci koji se računaju od mladine do mladine. Neki od njih uvek imaju dvadeset devet dana, neki trideset, a neki pak mogu imati dvadeset devet ili trideset – jer broj dana u mesecu varira iz godine u godinu u skladu sa utvrđenim formulama • PROČITAJTE VIŠE
  • JECER HA'RA יצר הרע - Sklonost ka zlu je svojevrsna klica koja se nalazi u svima nama. Svakako tu nije reč ni o čemu neprirodnom, već isključivo o ljudskoj zloupotrebi onoga što posedujemo – potencijala sile i loše usmerene volje, kada nagon za samoodržanjem postaje nagon uništenja. Tek sazrevanjem, rabini uče, mi otkrivamo mehanizme kako suzbiti jecer ha'ra ili makar ublažiti.
  • JEHUDA AŠLAG יהודה אשלג – Priredio je prvi prevod Zohara s aramejskog na hebrejski jezik dvadesetih godina XX veka, uključujući i određen broj komentara na delo koji su nastajali kroz dugi niz vekova i koji su od velikog značaja za shvatanje Zohara kao celine. Time je učinio da se premoste dotadašnje nemogućnosti da se tačno protumače mnogi delovi na aramejskom jeziku, koji su često loše prevođeni, a posebno u slučaju s drugih na treće jezike. Zato hasidskog rabina Ašlaga zovemo i Gospodarem merdevina (Ba’al Ha’Sulam, בעל הסולם), jer nas je uspeo do novih visina.
  • JISRAEL SABA ישראל סבא - Jisrael Saba predstavlja niži stupanj razvoja, parcuf, sefire Hohma (חוכמה), muški polaritet.
  • JIBUM יבום - Leviratski tip bračne zajednice koji se odnosi se na sklapanje braka između žene i brata njenog preminulog supruga sa kojim ona nije imala poroda.
  • JIMOT HA'MAŠIJAH ימות המשיח - U tumačenju avramskih religija, posebno judaizma, reč je o periodu na kada će Mesija uspostaviti mir i jedinstvo čovečanstva. Kada će zlo biti izopšteno. To će biti svet koji dolazi na materiji.
  • JISRAEL ישראל - Drevni, biblijski Izrael, Izrailj. Naziv koji možemo čitati i kao: Onaj Čovek koji je video Boga (Iš Roe El, איש ראה אל) • PROČITAJTE VIŠE
  • JICHAK יצחק - Ime Isak (Jichak) na hebrejskom dolazi od korena reči ,smeh’ (cahuk, צחוק) odnosno – smejaće se (on).
  • JIDIŠ (DAJČ) ייִדיש־דײַטש - Jezik aškenaskih Jevreja • PROČITAJTE VIŠE
  • JOM KIPUR יום כיפור - Jom Kipur je Dan pokajanja, iskupljenja, te predstavlja najveći i najznačajniji trenutak u čitavom jevrejskom kalendaru; dan kojim se kompletira jevrejska Nova godina (Roš Ha’Šana, ראש השנה) upisivanjem u Knjigu života (Sefer Hajim, ספר החיים). Istovremeno, to je jedini dan u godini kada bi bilo dozvoljeno jedino prvostvešteniku, Koen gadol-u (כהן גדול) da stupi pred Svetinju nad Svetinjama i zazove četvoroslovno Ime (ali samo za vreme postojanja Hrama) • PROČITAJTE VIŠE
  • JOVEL יובלא - Jubilej (jovel) predstavlja jubilarnu pedesetu godinu nakon navršenog cilusa od 49 godina – 7x7.
  • JOM TOV יום טוב - Dobar dan, jevrejski praznik, posebna svetkovina.
  • KABALA קבלה - Kabala predstavlja najrazvijeniji pravac jevrejskog misticizma, odnosno dubljeg tumačenja jevrejske vere, judaizma. U bukvalnom tumačenju reč kabala označava primanje, primanje znanja koje se prenosi s generacije na generaciju, s kolena na koleno. Upravo je delo koje sada čitate, ''Zohar'' utemeljio kabalu na prestolu misticizma.
  • KABALA, CABALA, QABALA - Tradicionalna (Jevrejska), Hrišćanska, Hermetička • PROČITAJTE VIŠE
  • KADIŠ קדיש - Versko veličanje i osvećivanje Boga i Imena Mu tokom određenih verskih službi i liturgije. Postoje različite verzije kadiša koje se odvojeno izgovaraju za vreme različitih segmenata službe.
  • KETORET קטרת - Miomirisna žrtva, kad (ketoret) spada u poseban red žrtvi koje su se prinosile u vreme postojanja Šatora od sastanka (Miškan, המשכן) te potom i u vreme Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) što je imalo izuzetno veliki značaj u jevrejskom verskom životu • PROČITAJTE VIŠE
  • KODEŠ HA'KODAŠIM קודש הקודשים - Reč je o fokalnoj tački jevrejske vere, unutrašnjoj odaji (Ha’Dvir, הדביר) Hrama gde se nalazio Zavetni kovčeg (Aron Ha’Berit, ארון הברית) i gde je prebivalo Božije prisustvo. Kovčeg pohranjuje primerak dve pozlaćene ploče s isklesanim zakonima predatih Mojsiju od strane Boga, TaNaH ručno pisan od strane Mojsija, komad mane (מן), kao i štap Mojsijevog brata Arona (Aharon, אהרן).
  • KORBAN קורבן - Označava višestruke tipove žrtava, ali se najčešća upotreba ove reči svodi na tri osnovne: životinjsku žrtvu (zevah, זבח), mirovne ponude (zeva šlamim, זבה שלמים) i žrtve paljenice (korban ola, קורבן עולה). Reč dolazi iz semitskog korena KRB (קרב) koji označava bliskost nekome, ili nečemu, i samim tim ima izraženu spiritualnu notu jer se odnosi i na deo ega individue, odnosno žrtvovanja dela ega.
  • KORBAN OLA קורבן עולה - Koncept prakse prinošenja žrtve služio je da ujedini životinjski nagon u čoveku, njegov reptilski mozak (the triune brain), koji rukovodi onim sirovim, primordijalnim, nagonima i potrebama koje često nisu u saglasju sa svesnom stranom našeg bića, sa njegovim duhovnom središtem i suštinom, odnosno njegovim svesnim aspektom, tzv. višim aspektom u čijim okvirima obitava ideja vrhovnog tvorca (Boga). Pripajanjem životinjske suštine Bogu, njihovim prigrljivanjem (devekut, דבקות) čovek sebe pripaja božanstvu.
  • KELIPA קליפה - Kelipa predstavlja otpadne i negativne uticaje po čoveka i duh mu, otud je ona svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti. Antipodi ili izopačene manifestacije sefira; sfere negativnog naboja • PROČITAJTE VIŠE
  • KELIM הכלים - Koncept metafizičkih posuda predodređenih da prime božansku stvaralačku potenciju, koja se, potom, dalje sliva i čini proces Stvaranja. U biblijskom metaforičkom jeziku često označava čoveka, u njegovom fizičkom svojstvu, kao spremište duha ili Tvorčevo vajarsko delo.
  • KLIFOT קליפות - Klifot predstavljaju hermetičku, modifikovanu varijantu tumačenja hebrejskog termina kelipot, kelipa, kojim množinski opisujemo sve otpadne i negativne uticaje po čoveka i duh mu. Otud je kelipa svojevrsna ljuštura koja nas odvaja od svetlosti.
  • KRIJAT ŠMA קריאת שמע - Reč je o večernjem izgovaranju, čitanju produžetka molitve Š’ma Jisrael (Čuj Izraele), pre odlaska na počinak.
  • KIRJAT ARBA קרית ארבע - Doslovno, grad od četiri ili grad četvero upućuje na četiri elementa.
  • KAPARA כפרה - Vrlo je verovatno da se od jom kipurskog obreda odmoćila i reč kapara što je cena u žrtvi (korban, קרבן) za sve grehe tokom cele godine. 
  • LEVIRAT, LEVIRATSKI BRAK - Predstavlja tip bračne zajednice koji se odnosi se na sklapanje braka između žene i brata njenog preminulog supruga.
  • LEVIJATAN, LIVJATAN לויתן - Levijatan je, prema narativu Biblije, jedna užasna primordijalna morska neman u formi gigantskog krokodila, ili pak kakve zmijolike forme, no po veličini reda veličine kita. Haotični stvor nastao s početka vremena kada se sve tek uobličavalo u materijalnu formu. Levijatan se pominje na više mesta u ”Psalima” (Tehilim, תהילים), kao i u ”Knjigama o Jovu” (Ijov, איוב) i Isaijinoj (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), Joninoj (יונה) te je svakako reč o jednom izuteno starom, drevnom verovanju koje se vremenom prelilo i na svete knjige, na kanon. Moguće je da je Levijatan odraz starije, Kana’anske nemani Lotana (לוטן), koju je porazio Ba’al Hadad • PROČITAJTE VIŠE
  • LILIT לילית - Prema legendi, za Lilit možemo na određeni način reći da je ona prvo biće stvoreno, žena. Mnogo pre Eve (Hava, חוה). I ne, nije ona bila prva žena Adamova (אדם) jer Adama tada nije bilo, ljudske pojave nije bilo, jer je Lilit još uvek neuobličen, iako ženski, aspekt potencije. Njeno ime dolazi iz korena reči kojom nazivamo noć lajla (לילה) i obzirom da je vezivana očito za mrak za nju su oduvek bila i vezivana nezahvalna, možemo slobodno reći čak plitka tumačenja. Oduvek je suvoparno tumačena. Iz ugla toga da dolazi među prvima ona samim tim pripada primordijalnom ženskom principu za koji možemo iz ugla savremene psihologije reći da pripada najdubljim aspektima ljudske ličnosti, te sadržajima nad kojima nemamo kontrole, niti uvida u njih. Zato joj se i pripisuje nekontrolisana seksualna pobuda • PROČITAJTE VIŠE
  • MALHON - Malhut na ovom mestu nosi simboliku dugmeta, odnosno kopče koje spaja dve krajnosti, dve strane, dva stuba Drveta Života – stubove Strogosti i Milosrđa, s tim što se u tom procesu prednost daje sredini stuba Milosrđa i sefiri Hesed nad Geburom. Slično simbolici dugmeta na hasidskom kaputu gde se činom prikopčavanja desne strane preko leve podseća na značaj milosrđa nad strogošću i apsolutne neophodnosti ovakvog odnosa u svetu u kojem živimo. Zato uvek favorizujmo desnu stranu u svemu što činimo, makar i kada cipele obuvamo.
  • MANA, MAN מן - Supstancija koja se mogla konzumirati a koju je, prema tumačenju teksta ''Biblije'', Bog darivao narodu Izrailja ''s neba'' tokom njihovog 40-ogodišnjeg lutanja pustinjom nakon izlaska iz Egipta.
  • MA'ASE MERKAVA מעשה מרכבה - Vredi napomenuti kako je jedan od pravaca jevrejskog misticizma svakako i misticizam merkave (ma'ase merkava, מעשה מרכבה) onaj koji se razvijao mnogo pre pojave kabale kao tek jednog od pravaca i koji je nakon pojave ''Zohara'' u velikoj meri potisnuo mistične struje unutar religije Jevreja, među njima i mistiku kočija. No mistična struja merkave utemeljena je na biblijskoj „Knjizi proroka Jezekilja“ (Sefer Jehzekel, ספר יחזקאל) te na kasnijoj literaturi hehalot-a (ההיכלות) odnosno ideji o 7 mitskih palata kroz koje upućenik, prema legendi, mora proći na svom dugom i mukotrpnom putu duhovnog rasta, prošaranog odricanjima, gvozdenom disciplinom i varkama koje služe poput testa kojim se ispituje da li njegovu volju mogu zvati Voljom na putu ka Prestolu Božijem.
  • MAJIM NUKVIN מיים נוקבין - Reč je o aramejskom pojmu (majin nukvin, מיין נוקבין) kojim se opisuju ''ženske vode'', svojevrsni element koji posreduje između Zeir Anpina (aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot, nakon prve trijade) i sefire Malhut (מלכות). Muški aspekt bio bi ''majim duhrin'', kroz delovanje sevire Jesod (יסוד).
  • MAJIM DUHRIN מים דוכרין - Majim duhrin možemo zvati i direktnom svetlošću (or jašar, אור ישר) i predstavlja direktni božanski odgovor na težnje i molitve jedinke, koju osim Majim nukvin tada zovemo i or hozer (אור חוזר) odnosno – reflektovanom svetlošću. Onom s nebesa. Poput Mesečeve refleksije Sunčeve svetlosti.
  • MAZAL מזל - Svojevrsni koncept sudbine.
  • MAZAL TOV מזל טוב - Kada nekome želimo uspeha ili sreću u nečemu kažemo – mazal tov. Poželimo dobru sreću.
  • MACA מצה - Ili macot kao množina reči maca jeste beskvasni hleb koji se konzumira tokom trajanja praznika Pesah.
  • MAKOM מקום - Još jedno od Imena za Boga jeste i Mesto (Makom), jer: „Jer On je Mesto ovoga sveta, ali svet nije Njegovo mesto“ • PROČITAJTE VIŠE
  • MIŠNA משנה - Mišna predstavlja pojedinačna predanja usmenih zakona, koja su pamćena i prenošena nezavisno od svog porekla iz svetih spisa. Kasnije je korišćena za celokupni korpus pojedinačnih predanja. Samim tim ''Mišna'' predstavlja prvu bitnu pisanu redakciju Jevrejske usmene tradicije, koja je u to vreme bila poznata i kao Usmena Tora.
  • MIŠKAN המשכן - Miškan je hebrejski termin za Šator od sastanka, preteču jerusalimskog Hrama (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש) odnosno mesta obitavanja Šehine – Božijeg prisustva na materijalnom planu, unutar Svetinje nad Svetinjama (Kodeš Ha’Kodašim, (קדש הקדשים).
  • MELEH HA'OLAM מלך העולם - U jevrejskoj liturgiji gotovo svako obraćanje Bogu započinjemo rečima: Blagolsoven da si Ti Gospode Bože naš, Kraju vaseljene (Baruh Ata Adonaj Elohejnu Meleh Ha’Olam, ברוך אתה ה אלוהינו מלך העולם) • PROČITAJTE VIŠE
  • MESIJA, MAŠIJAH משיח - Naziv originalnog koncepta pomozanika u judaizmu, onog odakle je kasnije potekla i grčka verzija ovog termina, hrišćanima poznatija kao Hrist, Hristos (χριστός) • PROČITAJTE VIŠE
  • MEZUZA מזוזה - Mezuza predstavlja ukrasnu kutijicu unutar koje stoji pergament sa ispisanim rečima iz ''Tore'' (תורה) koje ujedno i daju uputstvo za postavljanje mezuze. Mezuza se postavlja na dovratnike na vratima i može se videti kako na spoljašnjim, tako i na unutrašnjima vratima kuća u kojima žive jevreji (jehudim, יהודים). Pergament se pravi od posebno pripremljene kože, a kutija može biti od najrazličitijih i vrednih materijala • PROČITAJTE VIŠE
  • MOHIN מוחין - Mohin je svojevrsna viša svesnost, tzv. duhovni nervni sistem (mozak), često karakterističan za višu trijadu Drveta života (Hohma-Bina-Da’at), u ovom slučaju s naglašenim uticajem sefire Bina (בינה). Taj reon uticaja jeste delimično dostupan smrtnom umu, ali ga najčešće percepiramo u formi razbacanih fragmenata. Sve usled nedostatka mentalnog hardvera u čoveka.
  • MOHIN SVETLOSTI HAJA חיה - Viši stupanj svetlosti života.
  • NAPRSNIK VELIKOG SVEŠTENIKA, HOŠEN MIŠPAT חשן משפט - Naprsnik pravednosti i proroštva odgovara prema 12 plemena nad kojima se upravlja. Drago kamenje koje ga čini simboli su dvanaest velikih kvaliteta i vrlina: Prosvetljenja, Ljubavi, Mudrosti, Istine, Pravde, Mira, Ravnoteže, Poniznosti, Vere, Snage, Radosti i Pobede. Naprsnik istovremeno ima i veliku proročku ulogu i moć. Bio je kvadratnog oblika i sastojao se od veženog okvira u koji je bilo postavljeno dvanaest kamenova, od kojih je svaki bio smešten u ležište od zlata. Zbog velike težine tog kamenja, naprsnik je bio držan na svom mestu posebnim zlatnim lancima i trakama. Imali su tajanstvenu moć da se osvetljavaju Božanskim sjajem i tako daju proročanstva • PROČITAJTE VIŠE
  • NETIVOT נתיבות - Reč je o 32 čvorišta, staza koje predstavljaju sve ključne interakcije na glifu kabalističkog Drveta života. Odnosno: 10 sefirot plus 22 staze među njima, gde je svaka od njih 22 imenovana jednim hebrejskim slovom • PROČITAJTE VIŠE
  • NEFEŠ נפש, RUAH רוח, NEŠAMA נשמה -  Nefeš, ruah i nešama kao tri nivoa sopstva. Ruah dominira danju, na svetlosti, što znači da je sastavni deo našeg svesnog dela duše i uma u periodima budnosti i izvor je naše intelektualne snage. Prema glifu Drveta života ruah pripada glasu Znanja, odnosno inteligenciji sefire Da’at (דעת). Ključni je element procesa učenja, te se s tim u vezi vezuje za proučavanje teksta ''Tore'' i onih koji u tom procesu dižu svoj glas; Nefeš pripada onom delu sopstva koje svoj vrhunac dostiže tokom noći, mraka, spavanja, posebno za vreme REM faze sna (rapid eye movement), odnosno perioda aktivnog sanjanja. Reč je o našem podsvesnom carstvu, našim najsloženijim porivima, željama i nagonima koji se, ne retko, nalaze dobuko ukopani u tkanju naše ličnosti; Nešama pripada delu našeg sopstva na tako visokom planu da je apsolutno nedodirljiva i nedokučiva našem svakodnevnom razumu i ona, kao takva, ne predstavlja sastavni deo naše, u nedostatku boljeg termina, inkarnirane ličnosti, već čini taj besmrtni agens duše koji nastanjuje tzv. više reone bivstva. Ipak, nešama utiče na naš život tek pošto se oslobodimo psiholoških stega i nagona i pošto utabamo put njenom Višem uticaju. Nešama tako gospodari i ruahom i nefešom, odnosno – ono uvek upravlja onim nižim. Ona nas vodi našem Velikom delu, istinskoj spoznaji i svrsi. Sve to vodi punom trouglu nefeša, ruaha i nešame, kroz tzv. haja (חיה), odnosno – život (primordijalnu varnicu začetka), koja se delom smatra božanskom, te potom i do konačnog sjedinjenjenja s Jedinstvom, Jehid (יחיד), kada svaki pojedinac ponovo postaje Jedno • PROČITAJTE VIŠE
  • NUKVA נוקבא - Nukva predstavlja ženski aspekt božanske emanacije u sferi sefirot nakon krunske sefire Keter (כתר).
  • NOVI DAN - Prema jevrejskom računanju vremena, čim Sunce zađe ispod horizonta, čim padne mrak, započinje novi dan.
  • NOTARIKON נוטריקון - Sistemom notarikona, svojevrsne kabalističke metode za manupulaciju rečima, uzimamo slovo jedne reči za početak, ili skraćenicu, neke druge reči te se od slova određene reči može oblikovati čitava rečenica posebnog i skrivenog smisla.
  • ODEŽDA ČASTI - Iako su odežda i ukrasi uvećavali uvažavanje i poštovanje Izraelićana prema njihovom Velikom svešteniku, takva svečana odora nije ništa značila Adonajiu. Stoga je, pre ulaska u Svetinju nad Svetinjama, Veliki Sveštenik uklanjao svoje zemaljske ukrase i ulazio nag u prisustvo Ha’Šema. Tu je mogao biti odeven samo u svoje vrline, a njegova duhovnost morala je da ga krasi kao odora. 
  • OLAM עולם - Reč svet na hebrejskom kažemo olam što istovremeno označava i svet, svemir, kao i večnost • PROČITAJTE VIŠE
  • OLAM ACILUT עולם האצילות - Svet Acilut, ili Olam Ha'Acilut predstavlja najviši od četiri kabalistička sveta kojima se objašnjava celokupna stvorena stvarnost.
  • OLAM BRIJA עולם בריאה - Jedan od četiri sveta duž kojih se Postanje proteže, Olam Brija je hronološki drugi u tom nizu i naziva se svetom kreacije.
  • OLAM JECIRA עולם יצירה - Reč je o formativnom svetu, nivou postojanja iznad materijalne prirode.
  • OLAM ASIJA עולם עשיה - Reč je o tri od ukupno četiri nivoa prostiranja svekolike stvarnosti, dok je najviši od njih acilut (אצילות) koji predstavlja čist božanski uticaj, te potonja tri predstavljaju dalje spuštanje sile postepeno sve do matrijalnog plana.
  • ORLA ערלה - Reč orla odnosi se na prepucij, ali ujedno aludira i na jednu od tzv. negativnih zapovesti (isur orla, איסור ערלה) onu koja zabranjuje prehranu plodovima drveća ne starijeg od tri godine. Koren termina kojim se ova zapovest opisuje dolazi od reči za obrezivanje, odnosno neobrezanost, samim tim na nešto nedostupno, skriveno, van domašaja.
  • OFANIM אופנים - Spiritualne forme, anđeli, koje je u svojim vizijama prorok Jezekilj opisao; one koje vuku božanske kočije • PROČITAJTE VIŠE
  • PARCUF פרצוף - se odnosi na određenu najraniju formu božanskog, putem atributa deset sefirot uobličenih u jednu od pojavnih formi. 
  • PARCUF ATIK JOMIN פרצוף עתיק יומין - Parcuf atik jomin definišemo i kao prvi, začetni, stadijum drevnih dana. Onih pradavnih eona kada se počelo s formiranjem i raspoređivanjem i sâmih sefirot Drveta života. Onda kada su udarani temelji mehanici Postanja.
  • PARASA פרסה - Ili parasanga (فرسنگ) iz persijskog jezika, može se kao reč, ili merna jedinica, naći zapisana u Vavilonskom Talmudu (Talmud Bavli, תלמוד בבלי) i to na više različitih mesta. Međutim, najupadljivija je pri opisu nebeskih merdevina koje merene u parasangama iznose 8.000 parsaot. Poređenja radi, 10 parasangi označava koliko odrastao, zdrav čovek za jedan dan može prepešačiti.
  • PARSEMON פרסמון - Božanski plamen.
  • PESMA NAD PESMAMA, ŠIR HA'ŠIRIM שיר השירים - Ribi Johanan (Johanan bar Nafha) davno je još rekao da su svi spisi sveti, da je ”Tora” sveta, ali da je Pesma nad Pesama svojevrsna Svetinja nad pesmama (Kodeš Ha’Širim, קודש השירים). Najveći deo Pesme nad pesmama u formi je dijaloga, dijaloga između dvoje ljubavnika – mladoženje i neveste (hatan ve’hala, חתן וכלה), te je samim tim dominirajući ton ljubavni, na momente čak i erotski, jer se u pesmi koriste izrazi koji se mogu odnositi na i seksualnu ljubav. No vremenom je u hebreizmu preovladalo istorijsko-teološko stanovište u tumačenje teksta koje kaže da se pre radi o alegoriji koja opisuje ljubav, zavet (berit, ברית), između Boga i izabranog mu naroda, naroda Izrailja (Am Jisrael, עם ישראל), pa tada čitav narod poprima ulogu božanske neveste i simbolizuje ideal ljubavi u odnosu s mudrošću. Iako je Pesma nad Pesmama ljubavna, ona u isto vreme zadire mnogo dublje u suštinu. Ona mističnim jezikom govori o spajanju mikroprozopusa, odnosno kabalističke ideje Malog lica (zeir anpin, זעיר אנפין) i Njegove mlade. U tome leži skrivena svet(l)ost, baš kao što i naš svakodnevni svet skriva prisustvo jevrejskog Demijurga – odnosno Šehine (שכינה), božanskog Sveprisustva. Zato kada neko recituje Pesmu nad Pesmama, ili je samo iščitava meditirajući nad njom i njenim smislom, on biva čak i nesvesno privučen ka dubljem smislu koji se nalazi iza vela svakodnevnice tumačenja ovog teksta. U njene skrivene odaje – velove Šehininog sveprisustva.
  • PESAH פסח - Pesah je sveti jevrejski praznik koji podseća na oslobođenje starih Hebreja iz misirskog/egipatskog ropstva. Praznik počinje 14. dana meseca Nisana (ניסן) po jevrejskom kalendaru, što odgovara periodu mart – april, i ujedno predstavlja jedan od tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים) uz Sukot i Šavuot za vreme kojih su Jevreji tradicionalno odlazili na hodočašće u Jerusalim. Za vreme trajanja Pesaha zabranjeno je konzumirati bilo koju hranu koja sadrži kvasac (hamec, חמץ) niti je dozvoljeno držati u kući bilo šta od hrane s ovim sastojkom.
  • PUPAK SVETA, EVEN HA'STIJA אבן השתייה - Mesto, tačka u prostoru odakle je započelo Postanje, stvaranje sveta. Samim tim to je centar. Otud je Jerusalim pupak sveta.
  • RaDLA רדל''א - Kabalistički koncept Nedokučive glave poznat je i pod akronimom RaDLA koji se odnosi na najdublje aspekte čiste Božanske esencije za koju se kaže da je apsolutno nedokučiva ljudskom umu, jer nadilazi intelekt, maštu i znanje čoveka.
  • RaMBaM רמב״ם - Majmonides, ili Ribi Moše ben Majmon (משה בן מימון), poznatiji pod akronimom RaMBaM, najveća je intelektualno-duhovna figura posle Mojsija • PROČITAJTE VIŠE
  • RABIN, RABI, RAV רב - Duhovnik, ili u buvalnom prevodu (moj) verski učitelj pod okriljem Jevrejske vere, judaizma.
  • REŠA DE'EJN רישא דאין - Beskraj Ejn sof-a još nazivamo i drugom od ukupno tri glave, Glavom ništavila.
  • REŠA DE'ARIH רישא דאריך - Božija misao, ili metafizičkim rečnikom, Dugačka Glava (Reša de’Arih) kao najniža od prethodno pomenutih.
  • ROŠ HA'ŠANA ראש השנה - Jevrejska Nova godina, Glava godine.
  • ROŠ PINA ראש פנה - Ugaoni kamen, kamen temeljac, glavni kamen.
  • SATANA, SATAN שטן - Termin, odnosno ime Satana dolazi od često loše tumačene hebrejske reči satan koja se u ta davna vremena koristila za svakoga na koga se gledalo kao na protivnika, uzurpatora ili neprijatelja naroda. Dakle, u originalnom kontekstu ''Biblije'' reč satan označava osobu, te može biti bilo ko ako ustaje protiv vladara svog vremena, autoriteta ili pak naroda. Vrlo je verovatno da se ona najčešće odnosila na kralja Vavilona, Nabukodonosora II, osvajača Jerusalima, koji za svoja (ne)dela biva narodski osuđivan od strane pokorenih Jevreja Jerusalima. 
  • SABA סבא - Saba u bukvalnom prevodu znači deda, starac, ali se odnosi i na mudrace. Tu možemo povući i paralelu sa nama poznatim imenom Sava koje je pohrišćena verzija Sabe, gde nam je prva asocijacina na Svetog Savu, srpskog prosvetitelja.
  • SANHEDRIN סנהדרין - Sanhedrin je skupština sastavljena od dvadeset tri sudije imenovane za svaki grad u vreme Izrailja. S druge strane, Veliki Sanhedrin bio je vrhovni sud drevnog Izrailja koji je činio 71 član. Predsedavao je poglavar, odnosno vođa zvan nasi (נשיא), ili je, pak, taj položaj držao Prvosveštenik Koen Gadol (כהן גדול), uz zamenika vrhovnog sudije (Av Bet Din, אב בית דין) i šezdeset devet standardnih članova. U periodu Drugog hrama, Veliki Sanhedrin se sastajao u Dvorani isklesanog kamenja u jerusalimskom Hramu i sud je stolovao svaki dan osim praznikom i na Šabat. Poslednja obavezujuća odluka Sanhedrina doneta je davne 358. godine, kada je usvojen hebrejski lunarni kalendar. Sanhedrin je raspušten nakon stalnih progona od strane Rimskog carstva, no kroz vekove bilo je pokušaja da se obnovi, od kojih je najpoznatiji Veliki Sanhedrin koji je sazvao Napoleon.
  • SEFIRA BINA ספירה בינה - Bina se tumači i arhetipskom, primordijalnom Majkom, velikim crnim, dubokim Morem koje rađa inicijalnu formu, zato i pripada vrhu Stuba Strogosti Drveta života. Otud možemo reći da ovaj (meta)matrijarhat suštinski nadilazi, odnosno rađa i potonji, daleki patrijarhat putem daljeg slivanja niz Stablo Života i postavljanja temelja materijalnom životu kao poslednjoj instanci stvaranja • PROČITAJTE VIŠE
  • SEFER JECIRA ספר יצירה - ''Sefer Jeciru'', ili Knjigu Oblikovanja, svrstavamo u predkabalističku kategoriju dela, te jedno od najranijih kompaktnih dela jevrejskog misticizma koji još uvek nije poprimio jasan oblik. Zato se poreklo Jecire po legendi pripisuje biblijskom praocu, patrijarhu Abrahamu (אברהם) dok prvu uređenu formu Sefer Jecire dobijamo zaslugom rabina Akive (Akiva Ben Josef, עקיבא בן יוסף) na samom početku nove ere • PROČITAJTE VIŠE
  • SEFIROT ספירות - Množina reči sefira (ספירה).
  • SEPTUAGINTA - Grčki prevod ''Biblije''.
  • SELA סלה - Reč sela u ''Bibliji'' možemo naći na preko 70 različitih mesta, ali njeno poreklo, kao i tačno značenje, do danas nije precizno utvrđeno. Pretpostavlja se da ima liturgijsku funkciju kojom se naglašava da je potrebno zastati i obratiti više pažnje, poput reči amen (אמן) kojom se izrečeno utvrđuje kod onih koji prate službu i čitanje, ili pevanje, teksta.
  • SITRA AHRA סטרא אחרא - Sve delimo na dva – svetu (sitra d’keduša, סטרא דקדושה) i profanu stranu (sitra ahra) • PROČITAJTE VIŠE
  • STRAH OD BOGA, JIRAT HA’ŠEM יראת השם, PAHAD פחד - Postoje dve vrste straha - strah od kazne, ali i uzvišena forma Straha od Božijeg Veličanstva, odnosno Njegove Nepojavnosti koja je za čoveka vrhunska enigma, te od nje prirodno mora strepeti jer Ga ne može racionalnom umu predočiti. Ne može suštinski shvatiti. Otuda To definišemo Strahom • PROČITAJTE VIŠE
  • SVETLOST HAJE חיה - Četvrti od 5 nivoa duše (haja), onaj koji korespondira i s odgovarajućim od četiri svetova stvaranja, Acilutom (Olam Acilut, עולם אצילות).
  • SVETINJA NAD SVETINJAMA קדש הקדשים  - Kodeš Ha'Kodašim, ili Svetinja nad Svetinjama, predstavlja mesto obitavanja Šehine – Božijeg prisustva na materijalnom planu unutar Hrama u Jerusalimu • PROČITAJTE VIŠE
  • SUKA סכה - Tip šatora, kolibe karakteristične za praznik Sukot.
  • SUKOT סוכות - Sukot je jevrejski Praznik koliba koji se slavi 15. dana meseca Tišri po jevrejskom kalendaru, u periodu septembar – oktobar. Reč je o jednom od tri hodočasna praznika (šaloš regalim, שלוש רגלים), pored Pesaha (פסח) i Šavuota (שבועות), kada Jevreji odlaze na hodočašće u Hram (Bejt Ha’Mikdaš, בית המקדש), ili samo u Jerusalim. Ovaj praznik ima dvostruki značaj: istorijski i poljoprivredni. Istorijski, Sukot podseća na četrdesetogodišnji period lutanja naroda Izraela po pustinji nakon izlazka iz Egipta (Micrajim, מצריים), a s namerom prisećanja na krhka privremena pokretna staništa (kolibe, sukot) u kojima su tada živeli stari Hebreji. S druge strane, poljoprivredni značaj praznika ogleda se u izražavanju zahvalnosti za jesenju berbu – to je praznik žetve/berbe koji se ponekad baš tako i označava: Festival berbe (žetve voća). Beogradska sinagoga zove se Koliba mira - Sukat šalom (סוכת שלום).
  • SOFITI - Sofiti su slova hebrejskog jezika koja kada se nađu na kraju reči pišu se drugačije nego na bilo kom drugom mestu u reči. 
  • SITRE TORA סתרי תורה - Skriveno tumačenje teksta ''Tore''.
  • SLOVO ALEF א - Zvanično, prvo slovo hebrejskog alefbeta jeste Alef, samim tim i njegova brojčana vrednost je 1, ali prema dubljoj mističnoj analogiji (temuri i gematriji) prvo mesto, umesto Alefa, zauzima slovo Jud s vrednošću 10, jer ono čini osnovni gradivni element svih drugih hebrejskih slova. Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element, primordijalni Jud. Sve nakon toga postaje kombinovanjem pozicija tog osnovnog gradivnog elementa i njegovog mapiranja između 4 linije neba i zemlje • PROČITAJTE VIŠE
  • SLOVO BET ב - Drugo slovo hebrejskog alefbeta ujedno je prvo slovo Tore – Bet (Berešit bara...), ali kako njime otpočinje Biblija, na ovo slovo gledamo kao na prvo pravo slovo (iako je zvanično to Alef א). Slovom Bet otpočinje čin Stvaranja, zato je slovo B početak pre početka, ono je blagoslov – beraha (ברכה). S obzirom na to da 22 slova čine hebrejski alefbet, ukoliko bi ih rasporedili u pravilnom krugu, prema ''Sefer Jeciri'', s njima je moguće napraviti 231 stazu unutar kruga, povezivanjem svakog slova sa svakim drugim slovom. Tu simboliku nazivamo svojevrsnom Kapijom 231, kontemplativnom mandalom sa svrhom Spoznaje Postanja slovima • PROČITAJTE VIŠE
  • SLOVO VAV ו - Slovo koje povezuje zemlju sa nebesima, jer se i pojavljuje u prvom stihu ''Biblije'' gde se, i bukvalno, nalazi između dveju reči – ”zemlje i nebesa” (ha’šamajim Ve‘et ha’arec) – השמים ואת הארץ. Gematrija Vav je 6 i simbolizuje čoveka – jer je čovek stvoren 6. dana stvaranja, čovek radi 6 dana u nedelji, 6 je milenijuma pre pojavljivanja mesije (mašijah, משיח). Vav je ključno slovo u izgradnji možda najlepše hebrejske reči – šalom (שלום), zdravo, mir. Ona je dobronamerni pozdrav. Takođe ovo slovo ima moć da preokrene tok vremena jer ako se postavi pred glagol u prošlom vremenu onda se čita u budućem i obrnuto. Obzirom da Vav nosi taj relativistički momenat ono se nalazi u sredini reči svetlost (or, אור), baš kao što nauka svetlost vidi kao relativno u odnosu na protok vremena.
  • SLOVO HE ה - Slovo He predstavlja ključno slovo pri mnogim imenovanjima Boga, posebno kada govorimo o onom najčuvenijem četvoroslovnom, Tetragramatonu, koje se usled zabrane uzaludnog izgovaranja Imena, Ha’Šem (Ime, השם) čita Adonaj (אדוני), Gospod. U hebrejskom jeziku član He je poput the u engleskom, zato se i ovde He retko izgovara; otud se kaže da je to dah Boga. 
  • SLOVO JUD י - Za Jud se kaže da nastaje pri prvom kontaktu penkala i papira, ono je tačka prvog mastila, prva emanacija energije u formi glasa. Samim tim svako naredno slovo u sebi sadrži taj primarni element. Sve nakon toga postaje kombinovanjem pozicija tog osnovnog gradivnog elementa i njegovim mapiranjem između 4 linije neba i zemlje • PROČITAJTE VIŠE
  • SLOVO ŠIN ש - Troglavo Šin je Šin sa ovoga sveta, dok je četvoroglavo iz sveta koji dolazi (ha’olam ha’ba’a, העולם הבאה). Kada je sa četiri glave ono se tada upisuje na tefilin (תפילין), molitveno remenje. Slovo Šin je slovo elementa vatre eš (אש), plamen, a Alef je vazduh (avir, אוויר) koji hrani život plamenu. Šin je i u korenu reči šana (godina, שנה) što označava neprekidni ciksu samoobnavljanja i promena. Takođe ga možemo videti i na mezuzi (מזוזה) koja se nalazi na dovratku svake jevrejske kuće.
  • ŠABAT שבת - Sedmi dan u sedmici, Šabat, počinje u petak sa zalaskom sunca, a završava u subotu nakon zalaska sunca. Šabat je najveći jevrejski praznik, dan odmora, dan kada prestaje fizički rad i svaka poslovna delatnost. U ''Bibliji'' stoji da je Bog za šest dana stvorio svet, dok je sedmog dana odmarao. Smatra se simbolom večnog sporazuma između Boga i jevrejskog naroda o nužnosti rada i obaveze odmora, jer i rad i odmor jednako su važni za
    ljudsku blagodet • PROČITAJTE VIŠE
  • ŠATOR OD SASTANKA, MIŠKAN משכן - Mnogo pre podizanja Hrama, dok se još lutalo pustinjom, središte jevrejske vere predstavljao je Šator od sastanka (Miškan, משכן) koji se, po potrebi selio od plemena do plemena. Kada je David (דוד) 100. godine pre nove ere osvojio Jerusalim i učinio ga svojim uporištem, glavnim gradom, tada je u njega uneo Kovčeg Saveza (Aron Ha’Berit, ארון הברית) čime su zvanično i otpočele velike pripreme da se tu izgradi stacionarna građevina kojom bi se zamenio do tada mobilni Šator od sastanka koji je uspostavio još sâm Mojsije i koji je, kao takav, stotinama godina već bio u upotrebi, te po potrebi seljen i premeštan s jedne lokacije na drugu, sve u zavisnosti od različitih okolnosti i istorijskih neminovnosti, između 12 plemena Izraela • PROČITAJTE VIŠE
  • ŠADAJ שדי, SVEMOGUĆI - Jedno od, zamenskih, Božijih Imena • PROČITAJTE VIŠE
  • ŠALOM שלום - Univerzalni pozdrav, sa značenjem - mir.
  • ŠAMIR שמיר - Šamir predstavlja svojevrsni natprirodni organizam, dok neki veruju da je reč o životinji, drugi o biljci, a ima i zastupnika tvrdnje da se pre radi o mineralu nego li o bilo kakvom živom stvoru. Majmonid (RaMBaM, רמב״ם) je verovao da je svakako reč o životinji, crvolikoj životinji. Bilo kojem tumačenju da se priklonite za ovaj organizam svakako se veruje da pre svega ima mogućnost da preseca kamenje, gvožđe pa čak i dijamantske strukture • PROČITAJTE VIŠE
  • ŠEMITA שמיטה - Šabatna godina predstavlja svaku 7. godinu u ciklusu od 50 godina jevrejskog kalendara, koja je po propisima ''Tore'' godina odmora za zemlju, poput Šabata koji je dan odmora za čoveka. Tada se plodovi polja ne smeju se prodavati, a nije dozvoljeno ni praviti zalihe i sve dok se plodovi nalaze na polju oni su svakome dostupni. No svako može uzimati samo onoliko koliko mu je potrebno za prehranu. Sedam šmita čini jovel,
    jubilej • PROČITAJTE VIŠE
  • ŠEHINA שכינה - Božansko (sve)prisustvo na materijalnom
    planu • PROČITAJTE VIŠE
  • ŠEMINI ACERET שמיני עצרת - Ili Svečani zbor 8. dana obeležava se kao praznik u Jevrejskom kalendaru. Zajedno sa Simhat Torom (שמחת תורה) predstavlja zasebne praznike, ali pošto su povezani sa Sukotom, Praznikom koliba koji se obeležava 7 dana, obično se smatraju delom većeg, već pomenutog, Praznika koliba. Obeležavanjem Simhat Tore (Radosti Tore) započinje se i novi ciklus iščitavanja ''Bibije'' u zajednici.
  • ŠEKEL שקל - U savremenoj državi Izrael šekel predstavlja osnovnu novčanu jedinicu, dok je u drevna vremena bio izrađivan od srebra.
  • ŠOFAR שופר - Obredni ovnujski rog u koji se duvanjem i stvaranjem specifičnog zvuka označava jevrejska Nova godina, kao i svršetak Dana pokajanja.
  • Š'MA JISRAEL שמע ישראל - Š’ma Izrael predstavlja temeljnu molitvu koja se izgovara dva puta na dan: ujutro i uveče i čini sâmu esenciju jevrejskog monoteizma. Srž i temelj vere u Jednoga Boga • PROČITAJTE VIŠE
  • TALMUD תלמוד - ''Talmud'' predstavlja jedan od centralnih stubova rabinskog judaizma i služi kao primarni izvor za jevrejsko versko pravo (halahu, הלכה) kao i mnoga druga teološka pitanja. Iz tog razloga, Talmud se s pravom smatra delom koje je veoma uticalo na razvoj i obrazovanje svih Jevreja
    širom sveta • PROČITAJTE VIŠE
  • TARGUM תרגום - Reč je o prevodu jevrejske ''Biblije'', TaNaH-a (תנ''ך) s hebrejskog na aramejski jezik.
  • TaNAH תנ''ך - TaNaH je akronim od: Tora (תורה), Nevi’im (נביאים) odnosno Proroci i Ketuvim (כתובים) odnosno Spisi. Tri celine koje čine kompletnu jevrejsku ''Bibliju'' • PROČITAJTE VIŠE
  • TALIT טלית - Talit je molitveni šal koji se nosi za vreme jutarnje molitve, šahrit (שחרית). Napravljen je od tkanina vune ili lana i na sebi sadrži niti plave boje koje se protežu od vrha na dole, dok na ćoškovima sadrži resice, koje se nazivaju cicit (ציצית). One vise sa sva četiri kraja talita. Rese su napravljene od osam vlakana, to jest od četiri dvostruke niti. One su provučene kroz mali otvor na samom uglu i imaju pet čvorića i četiri grupe navoja
    između čvorova • PROČITAJTE VIŠE
  • TORA תורה - Jevrejska najsvetija knjiga ''Tora'' poznata je i pod nazivom Petoknjižje jer je čini pet knjiga Mojsijevih (Moše, משה). Reč je o prvoj trećini celokupne jevrejske ''Biblije'', odnosno TaNaHa • PROČITAJTE VIŠE
  • TEVUNA תבונה - Predstavlja niži od dva stupanja razvoja, parcufa, sefire Bina. Ženskog, majčinski polaritet.
  • TEMURA תמורה - Primer kabalističke prakse kojom se služimo kao instrumentom ukoliko želimo da uvidimo skrivena značenja reči i izraza, a sve to premeštanjem rasporeda reči, ili slova.
  • TEFILIN תפילין - Tefilin predstavlja molitveno remenje (filakterij) koje u sebi sadrži svitke pergamenta na kojima su upisani stihovi iz ''Tore'', koje Jevreji stavljaju tokom jutarnje molitve. Ručni tefilin, ili šel jad (של יד) stavlja se na nadlakticu, a traka se obmotava oko ruke, šake i prstiju, dok se glava tefilina, ili šel roš (של רוש) stavlja malo iznad čela. Svrha tefilina je najveća moguća ljubav koja postoji između Boga i čoveka • PROČITAJTE VIŠE
  • TIKUN OLAM תיקון עולם - Uzlazni put kroz sefire, pri čemu potencija svake pojedine sfere predstavlja određeni ključ izlečenja ili oporavka. Prema kabalističkom verovanju, i čovečje telo, kao i čitava zemlja u celini, moraju da prođu kroz svojevrstan proces popravljanja – tikun olam predstavlja jevrejski koncept o svetoj reparaciji sveta, usled metafizičkog koncepta o razbijenim posudama (ševirat ha’kelim, שבירת הכלים). Tu ideju je još čuveni Isak Lurija (יצחק לוריא) uobličio kada je pisao o konceptu (meta)kosmičkog procesa stvaranja – za buduće, savršenije i uzvišenije, postojanje • PROČITAJTE VIŠE
  • TIŠA BE'AV תשעה באב - Tiša be'Av u Jevrejskom kalendaru spada među najtragičnije dane u Jevrejskoj istoriji, jer je Deveti dan meseca Ava, što je direktan prevod hebrejskog naziva, bio dan kada su razorena oba Hrama (Mikdaš, המקדש) u Jerusalimu – prvi Hram 586. godine pre nove ere, te drugi na isti dan 70. godine nove ere. No Devetog Ava istorija beleži kako su se dogodile i mnoge druge nesreće za Jevreje poput gušenja ustanka Bar Kohbe (135.), izgoni iz Engleske (1290.), iz Francuske (1306.) i Španije (1492.), brojni masakri jevrejskog življa tokom Krstaških ratova, kao i početak Velikog rata, Drugog svetskog rata i Holokausta (Šoa, השואה). Zato se danas Tiša be’Av obeležava strogim dvadesetpetočasovnim postom za vreme kojeg se ne konzumira hrana, niti pije voda kao i uzdržavanjem od svih sličnih ponašanja tipično vezanih za radost i luksuz.
  • TU BE'AV ט״ו באב - Tu Be'Av, 15. dana meseca Ava, danas ubrajamo u manje, gotovo neprimetne, praznike jevrejske vere i slavimo ga kao praznik ljubavi (Hag Ha'Ahava, חג האהבה) i zbog toga se smatra idealnim danom za svadbena veselja. Inače, praznik okvirno potiče iz perioda (drugog) Hrama u Jerusalimu i tada se na ovaj dan obeležavao početak berbe grožđa. Smatra se veselim praznikom, čak se na određeni način povezuje i sa Jom Kipurom.
  • TRI MOLITVE - Tri su glavne jevrejske molitve u toku dana: jutarnja (šahrit, שחרית), podnevna (minha, מנחה) i večernja (arvit, ערבית).
  • VA'HE 'וה - U tekstu Zohara određeni delovi započinju apostrofiranom rečju Va’He što je, takođe, još jedno od zamenskih rešenja za izbegavanje kršenja uzaludnog izgovaranja Božijeg Imena, uz Ha’Šem i Adonaj (אדוני), dok je isti deo teksta u jevrejskoj ''Bibliji'' naveden u svom punom obliku Va’Adonaj (ויהוה) korišćenjem četvorslovne formule Tetragramatona, uz sastavni veznik Vav ו na samom početku.
  • VERA, EMUNA אמונה - Vrhunski, uzvišeni princip vere. Princip koji nije baziran na racionalnom rezonu, već duboko ukorenjeni, intuitivni osećaj.
  • VITLEJEM, BEJT LEHEM בית לחם - Betlehem, ili Vitlejem, u bukvalnom prevodu čitamo - Kuća Hleba.
  • ZAHAR U'NEKEVA זכר ונקבה - Obzirom na to da su Jevreji na ovim našim prostorima, pre i nakon Drugog svetskog rata, bili više nego dobrodošli i čija je populacija nekada bila izuzetno brojna ne treba da čudi da su mnoge hebrejske reči ušle u sleng srpskog jezika nakon vekova korišćenja i mešanja ova dva jezika. Jedan od primera je i današnji sleng za majku – keva – za koji se pretpostavlja da upravo dolazi od jedne od reči za ženu na hebrejskom jeziku: nekeva (נקבה).
  • ZEIR ANPIN זעיר אנפין - Zeir Anpin predstavlja aspekt božanske emanacije u sferi potonjih sefirot nakon prve trijade (Keter - Hohma - Bina).
  • ŽRTVENI JARAC AZAZEL עזאזל - Dva jarca istog izgleda, iste veličine i iste novčane vrednosti stajali bi pored žrtvenika, glavama okrenutim prema svetilištu. Tu je bila urna u kojoj su se nalazile dve jednake zlatne pločice. Prvosveštenik bi ih izvlačio i stavljao po jednu na glave oba jarca. Zatim je vezivao crvenu traku za rog onog jarca koji je bio određen da ponese u pustinju sve grehe naroda.
  • 'י', יי', ה - Ime Božije, usled zabrane uzaludnog izgovaranja, ili pisanja, Božijeg Imena. Te Ga/Ih čitamo Adonaj • PROČITAJTE VIŠE
  • 1 - Jedinstvo, jahid (יחיד), Jednoga (ehad, אחד) Boga • PROČITAJTE VIŠE
  • 22 slova -  Dvadeset i dva je slova hebrejskog alefbeta; Jedno od Božijih Imena sastoji se od 22 slova, kako je naznačeno u ''Knjizi Kralja Raziela'' (Sefer Raziel Ha’Meleh, רזיאל המלאך).
  • 231 - Obzirom na to da 22 slova čine hebrejski alefbet, ukoliko bi ih rasporedili u pravilnom krugu, prema ''Sefer Jeciri'', s njima je moguće napraviti 231 stazu unutar kruga, povezivanjem svakog slova sa svakim drugim slovom. Tu simboliku nazivamo svojevrsnom Kapijom 231, kontemplativnom mandalom sa svrhom Spoznaje Postanja slovima.
  • 613 ZAPOVESTI, TaRJaG MICVOT תרי״ג מצוות - Ukupan broj zapovesti iznosi 613 i one su ključni faktor definisanja jevrejske vere, judaizma. No, obzirom da je za ispunjenje svih ovih zapovesti potrebno da postoji i Hram u Jerusalimu samim tim danas ih je manji broj na snazi • PROČITAJTE VIŠE

MISAONI ZAPISI

Dublji kabalistički osvrt na jevrejsku veru

PROČITAJTE VIŠE

(יא) SEGMENT IZ PREDGOVORA


U ”Tajnom Midrašu” do određene mere govori se i o samom autoru Zohara, Šimonu bar Johaju, kao i o njegovom krugu najbliskijih ljudi, koji ponajviše diskutuju o sudbini ljudske duše pre i nakon iskustva telesne smrti. ”Tajni Midraš” pisan je bogatom i specifičnom filozofskom terminologijom, ali samo delimično na hebrejskom jeziku, što je osnovni razlog zašto se on smatra delom Zohara koji je verovatno među poslednjima napisan. Za to, ipak, nema definitivnih dokaza, do pretpostavki. S druge strane, ”Tajne Tore” nudi svojevrsni prelaz s filozofsko-eshatološkog pristupa, ka mističnoj egzegezi. Potom ”Velika skupština” daje predstavu Božanskog, iskazanog kroz ideju o Prvom čoveku, dok istu tu temu Šimon bar Johaj po drugi put razmatra u monologu uoči časa svoje smrti, o čemu je vrlo detaljan zapis dat u segmentu pod nazivom ”Mala skupština”. Tu možemo naći i delove koji se tiču pojedinih proročanstava u vezi sa svetom, ali i dušom. U delu ”Verni pastir” čitamo o skrivenim idejama koje stoje iza koncepta o Božijim zapovestima, kojih je 613 (tarjag micvot, תרי״ג מצוות) i na kojima se čitava jevrejska vera temelji.

Pobrojane celine, koje nisu nužno povezane, čine Zohar heterogenim delom po sadržini, što na još jednom nivou zahteva punu pažnju i strpljenje čitalaca, ukoliko žele da punim jedrima plove kroz njegove snažne mistične talase, koji često prete da potope lađu ukoliko se ne povinuju strujama koje je nose.

NASTAVITE S PREDGOVOROM JUDAIZAM

איל דייו אלטו
El Dio Alto

Delo El Dio Alto, ili u prevodu s judeo-španskog (žudeo-espanjol, גﬞודﬞיאו־איספאנייול), odnosno ladina (לאדינו), jezika sefardskih Jevreja, znači Svevišnji Bože. Pesma pripada tradicionalnim Jevrejskim delima koje se izvode s jasnim ciljem veličanja Boga, ali ujedno i zarad učenja određenih tradicionalnih aspekata jevrejske vere, judaizma. Iz tog razloga El Dio Alto svrstavamo u pizmonim (פזמונים) kategoriju pesama – onih koje se pevaju tokom pojedinih religijskih obreda ili praznika. Ono što je za ovaj tip pesama posebno karakteristično i što ih odvaja od standardnih pijutim-a (פיוטים), odnosno liturgijskih dela, jeste što su posebno liturgijski ukrašene dugim naglašavanjem skoro svake reči.

El Dio Alto se najčešće izvodi u toku Avdale (הבדלה).

Paralelu ovom tipu literarnih dela primećujemo kod aškenaza i njihovih pesama slične namene, odnosno – zemirot (זמירות).

SAZNAJTE VIŠE O PESMI

 

BUDITE BLAGOVREMENO INFORMISANI
O BUDUĆIM NASTAVCIMA ZOHARA

Ostavite Vaš email i bićete obaveštavani o najnovijim nastavcima

ספר הזוהר Sefer Ha'Zohar - Knjiga Sjaja
IK Metaphysica u saradnji sa ArsMagine.com | Beograd, Srbija
© 2020-2023 - Sva prava zadržana | v7.2 אי״ה