KRAĆI HRONOLOŠKI UVID
U SADRŽAJ ZOHARA

Teme o kojima se u knjizi diskutuje

 

UVID U TEME IZ PRVA DVA TOMA

Nakon svakog narednog nastavka sadržaj će biti dodavan



PREDGOVOR:
• Odgovor u vešto postavljenom pitanju

PROLOG:
• Ljiljan
• Pupoljci
• „Ko je to stvorio?“
• „Ko je to stvorio“ po Elijahu (Iliji)
• Majka (Ima) pozajmljuje svoju odeću kćerki
• Slova po rabinu Hamnuni Sabi
• Mudrost na kojoj je svet sazdan
• Zaključano i otključano
• Be'hibaram, Be'Abraham - (Kada su storeni, sa Abrahamom)
• Vizijija rabina Hije
• Ti si moj saradnik
• Gonič magaraca
• Dve strane
• Nevesta noći
• Nebesa i zemlja
• „Među svojem mudracima u naroda nema takvoga kao što si ti“
• Ko je ona?
• Onaj koji uživa na svetkovinama, ali ne deli sa siromasima
• Tora i molitva
• Rabin Šimon napušta pećinu
• Načela ili zapovesti (micvot) Tore
...

BEREŠIT א
 • Gravura u božanskoj svetlosti
 • „Kao svjetlost nebeska“
 • Intonacija, vokali i slova
 • „A zemlja beše bez obličja“
 • Ve'jehi or „I bi svjetlost“
 • „Neka bude svod“
 • „Vode pod nebom... neka se skupe“
 • Neka pusti zemlja iz sebe travu
 • „Neka pusti zemlja iz sebe travu“
 • „Neka bude svetlo“
 • „Dva velika svetlila“
 • Svetla videla i svetla vatre
 • Tri svetlila
 • Moše i Jakov
 • „Hajde da načinimo čoveka“ (I)
 • „To sam ja, ništa osim mene“
 • „Načinimo čoveka“ (II)
 • „Molitva ubogog“
 • Praćka
 • On stvori svetove i uništi ih
 • Pet grupa među mešovitim rasama
 • Moše i dvojica mesija
 ...


BEREŠIT ב
 • Sedam odaja Edena
 • Prva odaja: Jesod
 • Druga odaja: Hod
 • Treća odaja: Necah
 • Četvrta odaja: Tiferet
 • Peta odaja: Gebura
 • Šesta odaja: Hesed
 • Sedma odaja: Bina
 • Berešit, Bara Šit
 • Sedam prebivališta gornje i donje zemlje
 • Sedam prebivališta donje zemlje
 • Sedam prebivališta gornje zemlje
 • Prva ravan: Jeson
 • Druga ravan: Hod
 • Treća ravan: Necah
 • Četvrta ravan: Tiferet
 • Peta ravan: Gebura
 • Šesta ravan:  Hesed
 • Sedma ravan: Bina
 • Sedam odaja gornjih svetova
 • Prva odaja: Jesod
 ...

NOAH נח
 • Noje i arka
 • „Hodite i vidite dela“
 • „Sažaljiv je dobar čovek, pozajmljuje“
 • „Pij vodu iz svoga bunara“
 • „A zemlja se pokvari“
 • Da Adam ne sagreši, ne bi izrodio potomstvo
 • „I pogleda Elohim na zemlju“
 • „Učini Ha'Šem šta naumi“
 • „Jer ću za sedam dana...“
 • „I rodi Noje tri sina“
 • Kazna u Gehinomu
 • „Kraj svakome telu“
 • „Viči iz glasa... Jadni Anatote!“
 • Izrailjac
 • Tajne prinošenja žrtava
 • Podizanje ruku tokom molitve
 • „I ja ću, evo, pustiti potop...“
 • „Rekoh: Neću videti Jah“
 • „Jer, evo, pustiću potop na zemlju“ (II)
 • „Ali ću s tobom učiniti zavet svoj“
 • „Tada on opravi oltar Ha'Šemov koji beše razvaljen“
...

OBJAVLJENI TOMOVI KNJIGE ZOHAR U PRODAJI

Bliže se informišite o svim objavljenim nastavcima

(א) SEGMENT IZ PREDGOVORA

Zakoni kvantne mehanike omogućavali su našem standardnom modelu sveta da uopšte bude stabilan, prisutan, sve i dok smo ga mi takvog našim tada još uvek jednostavnim mernim instrumentima beležili u njegovim daleko najjednostavnijim koordinatama.
Dakle, ukoliko za osnovu klasične fizike uzmemo Njutnovo delo ”Principia mathematica”, pandan tome na religijskoj ravni mora biti jevrejska vera – judaizam (jahadut, יהדות). Kasnije je taj osnovni model monoteizma iznedrio i druge modele koji su se iz tog izvora dalje granali i postepeno doveli do opšte revolucije ljudske misli, kako na njenom matičnom religijskom nivou, tako i do sveopšte renesanse i procvata nauke. Zato judaizam ima ključnu poziciju u odnosu na sav dalji razvoj koji je iz njegovog izvora potekao.

A kao i u nauci, dublji mehanizam primarne avramske monoteističke vere takođe je uslovljen onim što se dešava iza paravana napisanog unutar teksta ”Tore” (תורה), odnosno jevrejske ”Biblije” (TaNaH, תנ”ך), na koju gledamo kao na osnovni set zakonitosti koji određuje sve ostalo. Tamo na površinskoj ravni nalazimo sličan bazični set verskih zakona, koji se potom daljim grananjem usložnjavaju i traže pažljivo čitanje i detaljnu analizu teksta koji se uzima za primarni. A onda ono što tamo i tako, iza zavese bazičnog, nalazimo verovatno predstavlja jednu od najdubljih i najstarijih analiza promišljanja o postanju i njegovim uzrocima, predstavljenom u velikom mitu, alegoriji, do te mere duboko razrađene da se suštinski tiče onih dvaju pitanja s početka.

אחד מי יודע
Ehad mi jodea

Pesmu Ko zna ko je Jedan svrstavamo u tzv. kumulativne pesme, a koja se, između ostalih, peva na praznik Pesah (פסח) i koju možemo naći u ”Hagadi” (הגדה של פסח), odakle čitamo pesme na ovaj dan i koja je osnova za držanje sedera – baziranog na izlasku Jevreja iz drevnog Egipta, i svega što ih je na tom putu oslobođenja snalazilo, s čim su morali hrabro da se suoče, suprotstave. Ipak, u ovoj pesmi ta celokupna priča je ublažena i predstavljena u formi koja može biti ispričana deci u ritmu, a koja ipak nosi važne poruke i pouke koje deca u vidu važnih životnih lekcija trebaju da usvoje u procesu svog odrastanja.

Sâm način recitovanja pesme varira od porodice do porodice, tradicije, pa samim tim da li se čita na hebrejskom jeziku (ivrit, עברית), ili nekom drugom jeziku bližem ili daljem od hebrejskog:

 

BUDITE INFORMISANI
O BUDUĆIM NASTAVCIMA ZOHARA

Ostavite Vaš email i bićete blagovremeno obaveštavani

Knjiga Sjaja - Sefer Ha'Zohar ספר הזוהר | Metaphysica.rs | ArsMagine.com © 2020-21