AKTUELNI TOM U PRODAJI
ZOHAR - tom drugi

Uvid u karateristike aktuelnog nastavka

 

Drugi tom Zohara čine segmenti:

 Postanje 2 (Berešit bet, בראשית ב)
 • Noje (Noah, נח)

Rabin Šimon reče: „Videsmo, dakle, da Presveti, blagosloven da je (Ha’Kadoš Baruh Hu, הקדוש ברוך הוא), načinivši svet, ureza tajnu Vere, Malhuta, u svetla nadnebeskih tajni, uzvisivši Malhut do Bine. Drugim rečima, on načini isti urez u Malhutu koji već beše i u višoj sefiri, Bini. U tome je tajna združivanja svojstva milosrđa u Bini sa svojstvom suda u Malhutu, oblikovanih od strane Onoga koji po njima ustroji svet. On načini urez u Bini, jednako kao i u Malhutu. I sve to utvrdi istovremeno, što znači da oba ureza imaju isti oblik, oblik Bine.

Donji svet, Malhut, On stvori po uzoru na gornji, Binu. Ovi se svetovi, stoga, preslikavaju jedan u drugome, da bi mogli da se uzdignu i spoje u jedan. Otud Presveti, blagosloven da je, utvrdi zakone gornjih i donjih slova alefbeta, kojima i načini svetove.''

Urednik: Aleksandar Dramićanin

Prevodilac: Jelena Gavrilović

Redaktor: Dražen Pekušić

Tiraž: 300 primeraka

Broj strana: 520

Povez: tvrd

Pismo: latinica, aramejski, hebrejski

Format: 14 X 21 cm

Edicija: Agarta

Plasman, štampa: Mondo group

Godina izdanja: mart 2021.

ISBN: 978-86-84091-86-8

FILIP DAVID POVODOM
PROMOCIJE KNJIGE ZOHAR

Kraća izjava čuvenog književnika, esejiste, dramaturga, scenariste i dugogodišnjeg urednika Dramskog programa Televizije Beograd, kao i redovnog profesora dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

Reč je o najavi promocije knjige Zohar na srpskom jeziku, u organizaciji Jevrejske opštine Beograd (JOB), ali i šire diskusije pod nazivom ''Kabala - jevrejski misticizam, značenje i uticaj'' koja se dogodila 7. maja 2021. godine putem Zoom platforme i koja je tim povodom okupila više od 50 ljudi koji su aktivno mogli da sudeluju u diskusiji.

DOSTUPNO U PRODAJI

Pregled svih objavljenih izdanja dostupnih u prodaji

FACEBOOK PROMO

Članak povodom drugog toma Zohara na PULSE.rs

(ג) SEGMENT IZ PREDGOVORA

Zoharom” se zatvara krug razvoja jevrejskog misticizma i tim fundamentalnim tekstom jevrejske misli i dubljeg tumačenja teksta Biblije dobijamo čvrstu osnovu za ono što danas zovemo kabalom (קבלה). To je ključna knjiga koja uz odgovarajuća tumačenja i komentare daje uvid u mnoge tajnovite tokove reke znanja i mudrosti koju zovemo zakonom, ”Torom” (תורה). Zato ”Sefer Ha’Zohar” (ספר הזוהר) smatramo temeljnim kamenom mitske kosmogonije i mistične psihologije čoveka u njegovom konstantnom usponu ka izvorištu za kojim je u potrazi.

Veruje se da je Zohar nastao u srednjovekovnoj Španiji, okvirno oko 5000. godine po jevrejskom kalendaru, no ovde ćemo ga datirati u malo širem vremenskom periodu, između 1100. i 1400. godine prema hrišćanskom računanju vremena. Spis prvi put dolazi pred oko javnosti u XIII veku, kada ga objavljuje njegov prvi urednik, Moše de Leon (משה די לאון). On tada autorstvo Zohara pripisuje rabinu Šimonu Bar Johaju (שמעון בר יוחאי), poznatijem pod akronimom RaŠBI (רשב”י) i Zohar počinje da cirkuliše među Jevrejskim življem. Ubrzo se vest o sjaju tog bisera širi i van granica tadašnje Španije (Sfarad, ספרד), pa pominjanje Zohara nalazimo kod znamenitih kabalista relativno bliske Italije, o kojima će u nastavku biti više rečeno. Prema jednoj od prihvaćenijih teorija veruje se da su u Zoharu bili čuvani mnogi rani izvori i dokumenta, te sa na njega oduvek gledalo kao na svojevrsnu riznicu narodnog duha, starih običaja i drugih lirerarnih rariteta koji vremenom imaju tendeciju da nestaju ukoliko se na njih ne obrati dovoljno pažnje.

Dobar deo Sefer Zohara pisan je tzv. ekscentričnim, opskurnim stilom aramejskog jezika (aramaja, ארמיא), koji je predstavljao bitan segment u nastajanju značajnih dela jevrejske vere, kao raniji izdanak semitske grupe jezika. Upravo je aramejski alefbet bio i osnova za formiranje hebrejskog i arapskog pisma, koji su danas najjači predstavnici te grupe jezika...

אהיה אשר אהיה
Eheje Ašer Eheje

''Ja sam Onaj koji Jeste/Koji će Biti'' prevod odgovora koji je Mojsije (Moše, משה) dobio upitavši u Egzodusu 3:14 (Šemot, שמות) za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz ”Tore” (תורה), odnosno Jevrejske Biblije ”Tanaha” (תנ”ך). Sâma reč eheje (אהיה) dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה), koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti (engleski: was). S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti.

Kada je reč o klasičnom, starom, biblijskom hebrejskom jeziku (ivrit ha’mikrait, עברית המקראית) u kojem je izvorno i zapisan ovaj stih iz ”Biblije”, njemu je nedostajalo buduće vreme, za razliku od većine današnjih modernih jezika koji ga podrazumevano imaju.

 

BUDITE INFORMISANI
O BUDUĆIM NASTAVCIMA ZOHARA

Ostavite Vaš email i bićete blagovremeno obaveštavani

Knjiga Sjaja - Sefer Ha'Zohar ספר הזוהר | Metaphysica.rs | ArsMagine.com © 2020-21