Rabin Šimon reče: „Videsmo, dakle, da Presveti, blagosloven da je (Ha’Kadoš Baruh Hu, הקדוש ברוך הוא), načinivši svet, ureza tajnu Vere, Malhuta, u svetla nadnebeskih tajni, uzvisivši Malhut do Bine. Drugim rečima, on načini isti urez u Malhutu koji već beše i u višoj sefiri, Bini. U tome je tajna združivanja svojstva milosrđa u Bini sa svojstvom suda u Malhutu, oblikovanih od strane Onoga koji po njima ustroji svet. On načini urez u Bini, jednako kao i u Malhutu. I sve to utvrdi istovremeno, što znači da oba ureza imaju isti oblik, oblik Bine.
Donji svet, Malhut, On stvori po uzoru na gornji, Binu. Ovi se svetovi, stoga, preslikavaju jedan u drugome, da bi mogli da se uzdignu i spoje u jedan. Otud Presveti, blagosloven da je, utvrdi zakone gornjih i donjih slova alefbeta, kojima i načini svetove.''
''Ja sam Onaj koji Jeste/Koji će Biti'' prevod odgovora koji je Mojsije (Moše, משה) dobio upitavši u Egzodusu 3:14 (Šemot, שמות) za Njegovo Ime i verovatno spada među najpoznatije odeljke iz ”Tore” (תורה), odnosno Jevrejske Biblije ”Tanaha” (תנ”ך). Sâma reč eheje (אהיה) dolazi od korena stare hebrejske reči haja (היה), koju možemo prevesti kao – prošlo vreme glagola biti (engleski: was). S druge strane, eheje, takođe, označava i prvo lice jednine i obično se prevodi poput – ja sam, jesam ili ja ću biti.
Kada je reč o klasičnom, starom, biblijskom hebrejskom jeziku (ivrit ha’mikrait, עברית המקראית) u kojem je izvorno i zapisan ovaj stih iz ”Biblije”, njemu je nedostajalo buduće vreme, za razliku od većine današnjih modernih jezika koji ga podrazumevano imaju.