KONTAKT PODACI
IZDAVAČKE KUĆE

Tu smo za sva Vaša pitanja i nedoumice

 

Ponedeljak - petak: 10 – 17č

Jevrejska 20, Beograd, Srbija

Subotom po dogovoru

(ז) SEGMENT IZ PREDGOVORA

Jasan primer u kojem možemo predočiti raskol filozofa i kabalista u gledanju na svet i interakcije u njemu, jeste ideja o postojanju zla. Onog zla koje se očito manifestuje na fizičkom planu na kome boravimo. Tako se možemo uveriti da filozof često teži da postojanje te sile okarakteriše kao ne naročito važnu, tačnije smatrajući zlo nepostojećim, samo idejom izvedenom iz koncepta o slobodi, čija se izvorna pogonska snaga nalazi u svojevrsnom mitu. S druge strane, kabalista zlo vidi kao jedan od najvećih, gorućih problema u biću društva kao mnoštva, ali istovremeno i indivudue. I ono neprekidno zaokuplja pažnju kabaliste. On ga vidi kao svuda i uvek prisutno, sposobno da jedino iz epohe u epohu menja svoje obličje, u skladu s duhom vremena u kome se ispoljava. Kabalista ne pokušava da ospori njegovo postojanje i prisustvo, već naprotiv – nastoji da prodre u mračne dubine, uspostavljajući vezu između sopstvenih nastojanja i svih konkretnih manifestacija jevrejskog života u kojima se određeni strahovi očituju.

Dokaz u prilog ovoj tvrdnji nalazimo u krunskoj ideji o jevrejskom spasitelju. Onom koga onda s pravom možemo nazvati i vrhunskim kabalistom i za koga verujemo da će svojim dolaskom i delovanjem razrešiti sve probleme ovog sveta. To će biti i jedan od jasnih znakova, između ostalih, da je to on – Mesija (Mešijah, המשיח).

Naznake njegove sudbine i misije koja ga direktno određuje kao takvog, možemo videti u biblijskoj ”Knjizi proroka Isaije” (Sefer Ješajahu, ספר ישעיהו), kada o Mesiji govori u stihu 53-9.

אם אשכחך
Im eškaheh

Delo Ako te zaboravim (Jerusalime) pripada tradicionalnim jevrejskim pesmama koje svoj izvor pronalaze u starim tekstovima Psalama (Tehilim, תהילים). Psalmi, kao knjiga, predstavljaju 19. knjigu jevrejske Biblije (Tanah, תנ”ך) i broji ukupno 150 pojedinačnih psalama, odnosno molitvi u stihovima. No, psalmist je ovim konkretnim 137. Psalmom posebno želeo da naglasi kolektivnu tugu i teskobu Jevrejskog naroda nakon velikog izgona i rušenja grada od strane vojske Vavilona, a tokom osvajanja Jerusalima 607. godine p.n.e. Iz tog razloga čitav tekst obiluje patnjom, teskobom i slikama nasilja koje je tada bilo nad ljudima sprovedeno, pri proterivanju sa njihovih vekovnih ognjišta. Na kraju Im eškaheh iskazuje zavetovanje dece Izrailja kako Jerusalim nikada neće biti zaboravljen, niti napušten, te da će biti ponovo osvojen, a narod vraćen u svoju obećanu zemlju, u Erec Jisrael (ארץ ישראל).

 

BUDITE INFORMISANI
O BUDUĆIM NASTAVCIMA ZOHARA

Ostavite Vaš email i bićete blagovremeno obaveštavani

Knjiga Sjaja - Sefer Ha'Zohar ספר הזוהר | Metaphysica.rs | ArsMagine.com © 2020-21